Петак, 24.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Од тврдог срца до велике каријере

Лазар Крстић, бивши министар финансија у владама Ивице Дачића и Александра Вучића, именован је за партнера у консултантској компанији „Мекинси” за Швајцарску
Лазар Крстић, бивши министар финансија (Фото Томислав Јањић)

Прошло је 18 месеци откако је бивши министар финансија Лазар Крстић поднео оставку у лето 2014. године, али јавност није заборавила 32-годишњег експерта из чувене америчке консултантске куће „Мекинси” иако је његов долазак био далеко мање гламурозан од уласка у Владу Србије, када је представљен као млади геније. У оставци је обећао да ће саветовати премијера Александра Вучића, али се после о њему више ништа није чуло. До пре неколико дана, када су дошле лепе вести из његовог приватног и професионалног живота. Како сазнајемо, оженио се девојком са којом су га фоторепортери сликали на београдским улицама док је био члан српске владе. Живе у Женеви. Његова супруга ради као доктор наука на истраживачким пројектима из физике елементарних честица у Церну, а Крстић се вратио у „Мекинси”, из ког је и дошао у Владу Србије, али сада на вишу позицију.

Најмлађи српски министар финансија у влади Ивице Дачића, а потом и Александра Вучића, на свом профилу на пословној социјалној мрежи „Линкедин” објавио је да је од јануара 2015. године запослен као партнер у „Мекинсију”. То је потврдио и директор те консултантске куће Доминик Бартон, када је 9. децембра прошле године саопштио да је ангажовао 227 нових партнера, међу којима је и Лазар Крстић – задужен за Швајцарску. Пре доласка у Владу Србије дипломац Јејла је у њујоршком огранку ове компаније провео пет година на позицији „асошиејт принципал”, односно као неко ко се припрема да постане партнер.

Занимљиво је да су одмах по његовом подношењу оставке на место министра домаћи медији нагађали да одлази у Дојче банку, Светску банку, оснива своју консултантску фирму у Србији… Било је и оних који су погодили да се враћа у „Мекинси” на знатно бољу позицију и то за годишњу плату од 200.000 долара. Истина јесте да је напредовао, а у рангирању радних места те консултантске куће још није освојио само позицију директора. Једино се подаци о платама не поклапају. Према неким медијским наводима, плате партнера достижу и до пола милиона долара за партнерски ниво на коме је тренутно ангажован тридесетдвогодишњи Крстић.

После оставке било је речи да ће овај члан Менсе волонтерски саветовати премијера Вучића. Односно он је сам у оставци навео „моји сарадници и ја лично бићемо на располагању Влади Србије за савете и консултације на све теме”.

„Политика” је електронском поштом тражила од Крстића одговор на питање да ли и даље саветује председника владе и да ли га је уопште саветовао, али одговор нисмо добили.

Оставку је образложио тиме што је премијер Вучић одбио његове предлоге мера штедње, који су требали да побољшају финансијску ситуацију Србије, а који су укључивали масовна отпуштања чак 160.000 државних службеника. Потом смањење плата од најмање 15 одсто, све пензије од најмање 20 одсто и повећање цена електричне енергије за 30 одсто.

Признао је да је од премијера тражио немогућ програм за наше услове, па пошто „није хтео да производи политичке проблеме или кочи ствари”, поднео је оставку после годину дана на функцији.

„Премијер има меко срце и зато има и толику подршку народа. Не сумњам да било ко од њега боље разуме шта је потребно и могуће спровести. Са друге стране, ја сам сматрао да мере морају одмах да се спроведу и у пуном обиму енергично и без одлагања” образложио је Крстић оставку поднету на дан када је усвојен Закон о раду. Људи који су му блиски тврдили су да се оставка месецима „крчкала”.

Успон човека који је Србима први рекао да ће их снаћи грчки сценариј ако не смање плате и пензије

Премијер му је брзо нашао замену у тадашњем министру привреде Душану Вујовићу који је предложио блаже мере штедње. Многи верују да је Крстић заправо притиснуо сирену за узбуну и наговестио шта ће тек да следи. Био је први који је упозорио на грчки сценариј и да би и Србија могла да се нађе у таквом сосу ако брже не спроведе реформе. Био је први који је најављивао увођење платних разреда и смањење пензија. По његовом одласку смањене су плате у јавном сектору за 10 одсто, али само за зараде веће од 25.000 динара. Пензије веће од 25.000 смањиване су за 22, односно 25 одсто. Планирао је отпуштање 75.000 чиновника, а струја је, уместо 30 одсто, поскупела 12 одсто.

Скандал је настао када се сазнало да је Крстић пред одлазак са функције министра, америчким финансијским и пореским властима потписао сагласност да им српске банке уступају личне податке клијената који имају некакве финансијске везе са САД. На то је реаговао и повереник за информације Родољуб Шабић, који је упозорио да се лични подаци грађана не могу давати странцима без ваљаног правног основа. До уступања података Американцима није дошло.

За годину дана колико је провео у српској влади, домаћа јавност му је често спочитавала да је млад и неискусан. Било им је незамисливо да неко са 30 година води јавне финансије. Чак је и његово образовање оспоравано, па је уредник „Вечерњих новости” Срђан Шкоро на РТС-у тврдио да Крстић није ни дошао са чувеног Јејл универзитета у Америци, већ је завршио БК универзитет у Београду. Шкоро је ускоро смењен са места шефа деска у „Новостима”.

У Крстићевој званичној биографији на„ Линкедину” пише да је матурирао у Нишу, а дипломирао на Јејлу. У време његовог доласка у Србију медији су писали да је као стипендиста америчке владе 2003. уписао престижни амерички универзитет Јејл где је дипломирао математику, економију, политику и етику. Добитник је великог броја награда из области математике и политичке економије, а они који га познају описују га речју „геније”. Међу 5.000 студената изабран је за најперспективнијег. Крстић је у ранијим изјавама говорио да би волео да се врати у Србију и истакао да су се бројне институције оглушиле приликом слања његовог дописа да му је потребно још 1.500 долара упркос америчкој стипендији и да су га сви одбили осим центра „Никола Тесла“ при Менси.

Ко је њега препознао и препоручио премијеру није познато, али је Александар Вучић у медијским наступима имао само речи хвале за њега.

-----------------------------------------------------------------------

Бивши министри финансија одлазе у банкаре

Из консултантске куће „Мекинси” потекли су и бивши министар финансија Божидар Ђелић, као и гувернер Радован Јелашић. Ђелић се по одласку из политике најпре запослио у Креди агрикол банци, а потом у консултантској фирми „Лазард”, док је бивши гувернер наставио каријеру у Ерсте банци у Мађарској.

Бивши министри финансија углавном су после престанка функција каријеру настављали у банкама или консултантским кућама на добро плаћеним пословима. Мирко Цветковић се вратио у консултантску кућу „Цесмекон”. Дијана Драгутиновић се запослила као вицегувернер Народне банке, а Млађан Динкић у Сбер банци.

Коментари37
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.