Четвртак, 09.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

НАТО: Одмах шаљемо бродове у Егејско море

Одлука алијансе да се укључи у избегличку кризу већ изазвала негативне реакције јер је донета на брзину и не нуди одговоре на многобројна конкретна питања
(Фото НАТО)

Према извештајима агенција

Брисел – НАТО је упутио своју Поморску групацију 2 у Егејско море како би надзором и осматрањем помогао Европској унији у решавању избегличке кризе и заустављању прилива илегалних имиграната, што су затражиле Немачка, Турска и Грчка. Такву одлуку су у Бриселу усвојили министри одбране Атлантског савеза.

Поморска групација 2, под немачким заповедништвом, у водама Егејског мора помагаће у заустављању илегалних имиграната турској и грчкој обалској стражи, као и агенцији ЕУ за надзор спољних граница Фронтекс, саопштио је генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг.

Челник НАТО-а нагласио је да је ова одлука атлантских савезника донесена зато што „Европу погађа најтежа мигрантска и избегличка криза од завршетка Другог светског рата услед сукоба и нестабилности на њеним јужним границама, као и због деловања криминалних мрежа које кријумчаре и тргују људским страдањима”.

Бродови НАТО Поморске групације 2, објаснио је Столтенберг, неће учествовати у заустављању или враћању назад пловила с илегалним имигрантима, већ ће првенствено „давањем висококвалитетних информација” помагати Фронтексу, грчким и турским граничним снагама у заустављању и разбијању мрежа кријумчара миграната.

Министри одбране НАТО-а такође су одлучили да осетно појачају осматрање и прикупљање обавештајних података о кретању избеглица и илегалних имиграната на подручју турско-сиријске границе. НАТО ће, обелоданио је Столтенберг, исто тако превасходно појачаним коришћењем моћних обавештајних података и авиона за осматрање „авакс” изнад Сирије подржати чланице коалиције које ваздушним ударима и другим војним мерама настоје да ослабе и униште терористе Исламске државе у Ираку и Сирији.

Амерички генерал ваздухопловних снага Филип Бридлав, који је командант НАТО снага у Европи, наложио је једној групи морнарице да се „без одлагања” распореди у Егеју, пренела је агенција АП. Шеф Пентагона Ештон Картер је нешто раније у Бриселу рекао да је НАТО спреман да помогне Немачкој, Грчкој и Турској, које су затражиле помоћ у надзору турске обале Егејског мора због кријумчара избеглица.

Све три земље су истакле потребу да НАТО брзо делује, са чиме се САД слажу јер су у питању људски животи.

На први поглед чини се да је најновија одлука НАТО-а одлучна и веома значајна јер представља конкретан корак у покушају да се спречи даљи замах избегличке кризе. Озбиљније анализе и коментари већ дају сасвим другачију слику целе акције и потврђују да НАТО нема чаробни штапић за решавање избегличке кризе.

Немачки медији у првим реаговањима истичу да је алијанса хитро испоштовала договор Ангеле Меркел и турског премијера Ахмета Давутоглуа, који је постигнут за време недавне посете немачке канцеларке Анкари. Због тога је и немачка министарка одбране Урсула фон Лејен и пре почетка састанка министара одбране у Бриселу објашњавала како је „главни задатак да се спрече перфидни послови кријумчара људи и отежа илегална имиграција”.

Најављујући одлуку о слању бродова у источни Медитеран генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг је објаснио да је основни задатак најновије мисије: осматрање и прикупљање „квалитетних информација”.

То практично значи да бродови НАТО-а неће заустављати бродиће и чамце крцате имигрантима и враћати их до турске обале.

На оваква објашњења већ су уследиле оштре критике. Коментатор Првог канала немачке државе телевизије (АРД) каже, на пример, да је потез НАТО-а заправо „срамни чин очаја” и објашњава: „Европљани нису једноставно могли да сами организују заштиту обала па су у помоћ позвали НАТО. А НАТО ту ништа не може да помогне.”

Коментатор АРД поставља кључно питање: „Шта ће се догодити када бродови НАТО-а примете кријумчарски бродић с избеглицама?” Прецизног одговора нема јер је, барем је такав утисак, мисија договорена на брзину и има готово искључиво психолошки а понајмање конкретан значај.

Ни немачки политички кругови нису одушевљени мисијом НАТО-а у избегличкој кризи. Из редова опозиције стижу примедбе да је реч о бацању новца и да неће бити конкретних резултата. Ако је већ реч о мисији осматрања, зашто се не користе авиони него бродови?

Председник спољнополитичког одбора Бундестага Норберт Ретген је у изјави „Велту” нагласио да је „избегличка криза задатак за Европу који она може и мора да реши институционалним инструментима”. „Неразумно је да се од Турске тражи да боље заштити границе према ЕУ када Европљани сами не успевају да чувају те исте границе.”

Из редова СПД, коалиционог партнера у влади Ангеле Меркел, постављају питање зашто се војска (НАТО) меша у избегличку кризу када је то задатак полиције.

Занимљиво је и једно реаговање из Брисела које је стигло од бившег грчког министра одбране а данас комесара за избеглице Димитриса Аврамопулоса.

„Грчка и Италија имају веома способне морнарице којима није потребна таква помоћ”, каже Аврамопулос. „Мисија НАТО није предвиђена оперативним плановима Европске комисије и очекујемо конкретна објашњења о детаљима мисије западне алијансе.”

У медијима се подсећа и на постојећи ривалитет Грчке и Турске у Егеју који би и у овом случају могао да направи додатне проблеме. Атина је досад одлучно одбијала да са Турском организује заједничку заштиту границе у Егејском мору, страхујући да би такве акције довеле у питање постојећу државну границу.

Мало је вероватно да ће Атина сада, преко ноћи, променити своју политику. Зато после одлуке министара одбране западне алијансе остају без одговора многа питања. Шта ће се догодити када брод НАТО-а открије кријумчарски чамац или бродић са имигрантима? Кога ће обавестити? Да ли ће у пресретање кренути бродови грчке или турске обалске страже? Ко ће се бринути о „уловљеном” кријумчару?

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.