Уторак, 27.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ајнштајн је био у праву – васиона се таласа

У тренутку судара црних рупа, енергија у облику огромног таласа путује кроз простор и време, мрешкајући сваку тачку, укључујући сваког од нас, што су научници први пут доказали
Компујтерска симулација на којој се види како Сунце и Земља искривљују простор и време (Фото Ројтерс/ЛИГО)

Одавно је познато да маса „криви” простор и време и да велика маса може да изазове таласање васионе, баш као што гимнастичар на трамболини изазива мрешкање тканине. Сада су научници први пут то успели да виде, тачније речено да чују.

Најсавршенији уређаји коначно су потврдили постојање гравитационих таласа, које је Алберт Ајнштајн (1879–1955) предвидео пре сто година када је формулисао Општу теорију релативитета, објавила је прексиноћ у Калифорнији међународна група научника. Достигнуће је по важности у рангу открића „Хигсовог бозона” пре четири године и достојно Нобелове награде, оцењује се у научним круговима.

Детектори ЛИГО (Laser Interferometer Gravitational – Wave Observatory), међусобно удаљени 3.000 километара на два краја САД, у септембру су истовремено регистровали подрхтавање простора. Научници су заправо пратили судар две црне рупе.

Судар две црне рупе (Фото Ројтерс/ЛИГО)

– Ово што су видели 14. септембра 2015. године догодило се пре 1,2 милијарде година, јер ми видимо само нешто што се десило у прошлости, зато што је потребно време да дође до нас. На основу симулација Ајнштајнових једначина закључено је да су се судариле две црне рупе 36 и 29 пута веће масе од масе Сунца и да је настала црна рупа масе 62 Сунца. Та огромна енергија, од три масе Сунца које недостају, кренула је из тог простора у облику огромног таласа и путовала кроз простор и време. Свуда се то мрешкало и осетило. Свака тачка у простору и времену, свако од нас је то претрпео – објаснио је за наш лист др Душко Латас, доцент Физичког факултета у Београду.

ЛИГО лабораторија се налази покрај Ливингстона у САД (Фото Ројтерс/ЛИГО)

Он је додао да је ово феноменалан успех научника, али да је за њега као физичара фасцинантно то што је нама требало сто година да развијемо инструменте да детектујемо нешто што је Алберт Ајнштајн предвидео само размишљајући, уз оловку и папир.

Научници кажу да ово откриће отвара нову еру у астрономији.

Детектори мрешкања
Пројекат ЛИГО започет је 1992. године, а прва опажања кренула су 2002. године. Гравитациони таласи су откривени само три дана пошто је пуштен у рад после петогодишњег усавршавања.Детектор се састоји из два једнака цеваста крака у облику слова Г. Они уз помоћ ласера мере врло прецизно, до хиљадитог дела пречника језгра, разлику у дужини кракова до које долази када гравитациони талас „сабије” или „развуче” простор.Осим два у САД, постоје и други детектори: ВИРГО у Италији, ГЕО 600 у Немачкој и ТАМА 300 у Јапану.

„Можемо да чујемо гравитационе таласе. Од сада ћемо да ослушкујемо универзум, јер можемо да га чујемо”, рекла је Габријела Гонзалес, представница ЛИГО пројекта.

Наш саговорник др Латас наглашава да ћемо сада многе физичке појаве моћи да видимо сасвим другачијим очима.

– ЛИГО уређаји се граде и на другим местима. Они су као најбоље уво које постоји. Та врста уређаја ће да се развија даље и можемо само да претпоставимо шта бисмо могли да чујемо. Много ћемо боље разумети природу простора и времена и видети нову врсту ефеката које до сада нисмо могли да проучавамо. Неки чак ово пореде са достигнућем када је Галилео први пут направио телескоп. Моћи ћемо врло добро да чујемо нешто што је било јако, јако давно – објашњава Латас.

Он додаје да је ово један од примера да видимо да црне рупе постоје, да се сударају и да настају нове црне рупе.

– То је ефекат који смо до сада само могли теоријски да третирамо, а сада смо то видели, односно чули – закључује Латас.

Коментари16
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.