Недеља, 29.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа
КОЛИКО ПОСЛАНИЦИ ЗНАЈУ О ДАНУ ДРЖАВНОСТИ

Карађорђе као „творац” Сретењског устава

Да би сачинили комплетну листу тачних одговора на питања која смо им поставили о Сретењском уставу, многи српски парламентарци с којима смо разговарали морали би да склапају коалиције у којима би свако донео у мираз по неки тачан одговор
(Илустрација Новица Коцић)

Да је Сретење уједно и Дан државности Србије, али и годишњица доношења устава који је сачинио Димитрије Давидовић, многи „обични грађани” сете се кад им сине да ће добити два нерадна дана. За разлику од њих, они који их представљају у скупштинским клупама морали би да знају нешто више о том правном акту.

Међутим, анкета „Политике” показује половичан учинак народних посланика власти и опозиције.

Да би сачинили комплетну листу тачних одговора на питања која смо им поставили о Сретењском уставу, многи српски парламентарци с којима смо разговарали морали би да склапају коалиције у којима би свако донео у мираз по неки тачан одговор. Што се тиче нетачних, било је свакаквих: од тога да је вођа Првог српског устанка творац тог правног акта, до тврдње да је на снази био три године, а не само 55 дана.

Осим питања ко је био аутор овог правног акта и колико је важио, питали смо посланике и где је одржана уставотворна скупштина на Сретење 1835. године, под утицајем која је два устава написан (одговор: француског и белгијског), као и које су стране државе тражиле његово повлачење (одговор: Русија, Аустрија и Турска).

Било је и једно „отворено” питање, у којем је тражено од посланика да изнесу свој став о томе зашто је тај документ био значајан за Србију. А ево како су они одговорили.

 

Драган Шутановац (ДС): У Шумадији, да није у Крагујевцу

Пођимо од опозиције. Драган Шутановац, посланик демократа, на наше прво питање одговорио је кроз смех:

– А ово је, као, квиз?

– Тако је – одговорили смо.

– Нисам добар саговорник – проценио је Шутановац, који потом није знао ко је творац Устава, нити колико је био на снази, истичући да је по струци инжењер. Онда се „присетио” аутора:

– Димитријевић? Давидовић?

Исправили смо га и питали у којем је месту донесен овај правни акт.

– У Шумадији? Чекајте... Да није у Крагујевцу?

– Јесте. А знате ли у чему је његов значај?

– То је први устав који је добила Кнежевина Србија.

– По узору на чији је устав настао?

– То не бих знао. Могуће да је Француска или Енглеска.

 

Александар Чотрић (СПО): Био је то либералан Устав

Димитрија Давидовића као аутора и Крагујевца као локације одржавања уставотворне скупштине као из топа се присетио посланик Српског покрета обнове Александар Чотрић. Он је, уз вођу Левице Србије Борка Стефановића, али и напредњачког шефа посланичке групе Зорана Бабића, показао највеће знање.

Чотрић, додуше, није био сигуран да ли је Сретењски устав уопште био на снази, а онда је наставио да нехотице даје одговоре на наредна питања која му још нисмо поставили:

– Можда је био нешто мало на снази, јер су силе попут Русије и Аустрије тражиле да буде суспендован. Био је то доста либералан устав за то доба и предвиђао је, између осталог, поделу власти и равноправност свих пред законом – наставио је Чотрић.

Упитан за државе узоре, замало је погодио обе јер је, осим Француске, навео и Холандију уместо Белгије.

 

Борислав Стефановић (ЛС): Био је кратког даха

Борислав Стефановић такође је омашио само једну битнију ствар, а то је да је Сретењски устав важио три године. Додуше, ишао је логиком да је 1838. усвојен наредни, „турски” устав.

– Аутор Сретењског устава је Димитрије Давидовић, а Сретењска скупштина одржана је у Крагујевцу. Рекао бих да је то један од најслободнијих устава оног времена у Европи који је увео битне новине, пре свега у смислу грађанских права. Зато је, нажалост, био кратког даха. Сачињен је по узору на белгијски, али и француски устав – одговорио је Стефановић.

 

Зоран Бабић (СНС): Авангарда тог времена

Насупрот репутацији краља лапсуса међу скупштинским говорницима, Зоран Бабић је такође имао велики постотак тачних одговора. Осим имена аутора, године и места одржања уставотворне скупштине, он је оценио и да је тај правни акт био авангарда.

– Тај устав је био авангардан за то време, пре свега јер су у њега били укључени одређени принципи Француске револуције и инсистирало се на слободи и једнакости. Због тога су и Аустрија и Русија вршиле велики притисак да се повуче. Зато је трајао свега неколико месеци и није могао дуже да се одржи. Најсличнији Сретењском уставу и узор том нашем документу био је тадашњи белгијски устав, уз француски, заснован на принципима буржоаске револуције – рекао је Бабић.

 

Дубравка Филиповски (НС): Мислим да је донет пре двеста година

Живковић неће досетке, Ђуришић одбио, Сенић тражи питања мејлом
Било је и посланика који су љубазно рекли да не желе да одговарају на наша питања. Тако је Зоран Живковић, лидер Нове странке, казао: „Нећу да учествујем у тим досеткама.” Ни двоје посланика Социјалдемократске странке Бориса Тадића нису били вољни да учествују у анкети. За разлику од Марка Ђуришића, који је одбио, други посланик СДС-а Александар Сенић замолио је да му питања пошаљемо мејлом, рекавши да је заузет.

Нико, иначе, није могао тачно да каже колико је био на снази. А Дубравка Филиповски из Нове Србије имала је још потешкоћа при одговарању.

– Знате ли ко је аутор? – питали смо је.

– Јао... не.

– А кад је донет?

– Донет је... мислим, пре двеста година.

– Па... ту је негде.

– А ако је пре двеста година покренут устанак – наставила је ова посланица – онда је аутор неко од Карађорђевића? Карађорђе?

– Ипак је донет тридесетак година после Карађорђевог подизања устанка.

– Па добро, ето – насмејала се.

– По чему је значајан?

– По мени је најбитније то што смо њиме заокружили нашу државност коју смо започели устанцима против Турака.

– А које државе су тражиле његово повлачење?

– Па... Аустроугарска.

Потом се сетила и Русије.

А на крају и Француске, као његовог инспиратора.

 

Јанко Веселиновић (ПП): Нећу питања на нивоу средње школе

Јанко Веселиновић из Покрета за преокрет уместо одговора је понудио своје виђење наше анкете.

– Ја у последњих три-четири месеца нисам чуо да се иједан новинар забавио садржајем било ког закона. Прошли пут су ме питали ко је била ћерка не знам кога. Претворили смо парламент и посланике у „Парове” и „Фарму” – рекао је Веселиновић и замолио нас да не постављамо питања на нивоу средње школе.

– Али неке ваше колеге још нису достигле тај средњошколски ниво. А има и мишљења да је парламент сам по себи одавно постао „Фарма”.

– Управо га новинари посматрају као „Фарму”. Ако мислите да је то начин представљања законодавних активности, онда шта да кажемо о новинарима и новинарству – закључио је Веселиновић.

 

Милован Дрецун (СНС): Само да се присетим ко га је писао...

У први мах, на наш позив је негодовао и Милован Дрецун, председник Одбора Скупштине Србије за Косово и Метохију и функционер СНС-а. Ипак, рекао је да га позовемо за десетак минута јер је на састанку, али се потом није прославио.

– Само да се присетим... Писао га је Душан Давидовић?

– Димитрије Давидовић – рекли смо му тачан одговор.

Није знао ни где је одржана Скупштина, а на питање о значају одговорио је: то је први устав кнежевине која је била у саставу турске монархије и којим је ограничена власт.

– И после, не могу да се сетим колико, пет-шест месеци је повучен – рекао је Дрецун, додајући да је био одјек Француске револуције, а да га је турска порта одбила, али и да је хтео да ограничи власт Обреновића, као и да се није допао царским породицама у Аустрији и Русији.

– Увек мали плаћају цех великима. А можда је и Француска револуција била испред свог времена – закључио је на крају.

 

Момо Чолаковић (ПУПС): Поштеније је да кажем да не знам

Момо Чолаковић, посланик Партије уједињених пензионера Србије, признао је да га морамо подсетити ко је аутор Сретењског устава. Кад смо га подсетили, признао је и да се не би сетио. Није знао одговоре ни на остала питања, и кад смо му их саопштили, рекао је: – Морам да будем коректан и признам да не знам, то је поштеније него да кажем да знам. Учио и читао о томе јесам, али морао бих се подсетити. И хвала вам што сте ме подсетили – љубазно је рекао Чолаковић, који је ипак истакао шта сматра највећим дометом Устава – за њега, то је установљавање државности Србије.

 

Ђорђе Милићевић (СПС): Мислим да је био на снази две недеље

За разлику од Чолаковића, његов колега из Скупштине социјалиста Ђорђе Милићевић пре сваког одговора наговештавао је да није сасвим сигуран, да би потом само два питања „омашио” – оно о Француској и Белгији као државама узорима, које није знао, и, као и сви други, о томе колико је дуго био на снази.

– Мислим да је донет у Крагујевцу... То је Устав Књажества Србије, је ли тако? А аутор... Мислим да се презивао Давидовић, а име му је било... Димитрије?

– Па ви сте све нешто несигурни, а све сте погодили.

– Мислим да је на снази био највише две недеље, а против њега су сигурно били Османско царство, Аустрија и нама сада братска држава Русија. Је л’ тако?

На крају, он је истакао да је значај Сретењског устава у томе што је био први највиши правни акт Србије.

Коментари19
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.