Уторак, 21.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Хрват у штабу Драже Михаиловића

Мемоарску књигу Звонимира Вучковића „Сећања из рата”, објавила Српска књижевна задруга у „Колу”
Дража Михаиловић и Звонко Вучковић у Прањанима (1941) (Фото: Википедија)

Звонимир Звонко Вучковић (Бијељина, 6. јул 1916 – Калифорнија, 21. децембар 2004), био је поручник у Краљевој гарди војске Краљевине Југославије и командант Првог равногорског корпуса Југословенске краљевске војске у Отаџбини за време Другог светског рата. Године 1942. проглашен је за војводу таковског. Био је један од водећих личности четничког покрета Драже Михаиловића. После рата важио је за истакнутог политичког емигранта.

Српска књижевна задруга, у „Колу”, објавила је Вучковићево најпознатије мемоарско дело „Сећања из рата”, као и књигу „Од отпора до грађанског рата”. О књизи су говорили проф. др Александар Животић и Веља Павловић, а одломке из дела казивала је Јана Петровић.

Вучковић је рођен у хрватској породици, од оца Петра Пркића и мајке Анке. Отац му је био родом из Вареша, а мајка Далматинка из Макарске. Отац је умро 1920. године од туберкулозе. Мајка Анка преудала се за Александра Вучковића родом из Врања.

Године 1930. очух је добио премештај у Загреб. Са навршених петнаест година Звонко је примљен у Београду, 1931. године, у Војну академију. По завршетку школовања у Загребу, где су му живели родитељи, распоређен је у тридесети артиљеријски пук „Краљевић Томислав”. Септембра 1939. године, у време када му је умро очух, Хитлер и Стаљин напали су Пољску. Одмах после погреба, поднео је молбу за премештај у ­Бео­гра­д. Распоређен је у коњички дивизион артиљеријског пука Краљеве гарде. У Краљевој гарди био је нераздвојан са својим класним друговима са Војне академије – Момчилом Смиљанићем и Савом Конавликом.

У Београду, 23. јуна 1941­. године, Звонко је сазнао од свог класног друга Владимира Николића да преко илегалне Команде Београда има везу са Михаиловићевим штабом. Николић је обавестио Звонка да је покрет отпора почео да се организује почетком маја негде на простору између Рудника и Сувобора. Група официра, подофицира и војника Југословенске војске, међу којима је генералштабни пуковник Драго­љуб­ Михаи­ловић­ био најстарији по чину, одбила је да призна капитулацију и пребацила се са планина Источне Босне, преко Дрине у Западну Србију, са намером да продужи отпор.

После примљених инструкција, Вучковић је тајним каналима стигао на Равну гору 27. јуна 1941. године и ставио се на располагање генералштабном пуковнику Драгољубу Михаиловићу. Почетком септембра 1941. године, Дража је издао наређење поручнику Вучковићу да у Таковском срезу образује један самосталан одред. За само шеснаест дана он је успешно регрутовао добровољце у селима Брајићи, Теочин, Брезна, Прањани, Брусница, Грабовица, Луњевици, Јабланица... Вучковић је свој нови одред, од око 150 бораца, представио команданту Дражи у селу Брајићи. Вучковић се током зиме 1941/42. године, у својој зони одговорности у таковском крају, старао о безбедности Драгољуба Михаиловића, штитећи га од немачких потера.

После рата Вучковић се пребацио у Француску, а потом у САД, где је радио инжењерске послове у металној индустрији. Од 1952. до 1956. био је члан уређивачког одбора „Демократске мисли”, на чијем је челу био Адам Прибићевић (1880–1957). Сарађивао је и у „Гласу канадских Срба” и „Нашој речи” Десимира Тошића. Од 1966. Вучковић је биран за члана Главног одбора савеза Ослобођење.

Вучковићева мемоарска књига „Сећања из рата” добила је награду „Слободан Јовановић” као најбоља књига објављена у 1977. Ово признање додељује Удружење српских писаца и уметника у Лондону. Вучковић је 1980. године објавио и другу књигу – „Од отпора до грађанског рата”. Преминуо је на дан када је Скупштина Србије усвојила закон о изједначавању права партизана и равногорског покрета – 21. децембра 2004. године.

Коментари55
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.