Понедељак, 06.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Хашки спор Вучића и Николића

За разлику од премијера, који је оштро критиковао најаву изрицања пресуде Војиславу Шешељу, председник Србије је поручио да се мора поштовати обавеза сарадње са Трибуналом
Александар Вучић и Томислав Николић (Фото Бета/АП/Дарко Војиновић)

Mожда Војислав Шешељ не може да изазове отворен сукоб председника и премијера Србије, али је чињеница да су се Томислав Николић и Александар Вучић ових дана нашли на супротним странама када је реч о хашким искушењима лидера радикала. Наиме, шеф државе и шеф владе различито су реаговали на најаву Хашког трибунала да ће 31. марта изрећи пресуду Шешељу, уз обавезивање Владе Србије да омогући да он присуствује том чину. Тако је Николић, на први поглед неочекивано, захтев Трибунала коментарисао помирљивим тоном, док је Вучић био знатно оштрији.

„Ако (Шешељ) мора да иде на изрицање пресуде, мора тамо да буде. Исто важи и за Вјерицу (Радету). То је држава”, изјавио је Николић у интервјуу за „Данас”. Вучић је пак за „Ало” рекао да су критеријуми и понашање Хашког трибунала чудни, изразивши бојазан да се овај суд руководи више политиком него правом.

Шта стоји иза ових различитих гледишта два чела човека у држави?

За аналитичара Драгомира Анђелковића, и председник и влада су вероватно у праву. Њега, међутим, чуди да Николић, који „иначе заузима јаку националну позицију” сада наглашава да Шешељ мора да присуствује изрицању пресуде.

Љајић: Формалноправно треба да изручимо Шешеља
Председник Националног савета за сарадњу са Хашким трибуналом Расим Љајић изјавио је јуче да Србија формалноправно треба да изручи Војислава Шешеља Хашком трибуналу.Он је навео да то произлази из члана 29. Статута тог суда, али и да постоји одредба у Закону о сарадњи са Хашким трибуналом која наводи под којим условима Србија може да изручи своје држављане.„Ми ћемо сигурно до 15. марта имати могућност да укажемо на све нелогичности које су пратиле читав овај предмет. Дуго се бавим Трибуналом и ово је можда први случај да Србија ничим није допринела да се дође у овакав ћорсокак”, рекао је за Б 92 Љајић који је и потпредседник Владе Србије.Танјуг

„То може да има везе и са његовим личним односом са Шешељом. Не би требало заборавити да ту има много више конфронтација него на линији Шешељ–Вучић. Не верујем, међутим, да би ово могло да изазове веће антагонизме између Вучића и Николића. Председник повремено, али и одмерено, одапиње стреле према Вучићу јер можда није сигуран да ли ће успети да освоји други мандат, па понекад врши једну врсту благог притиска, да би био сигуран у Вучићеву подршку”, оцењује Анђелковић.

Да иза ноншалантности председника државе спрам могућности поновног одласка Шешеља у Хаг стоје лични мотиви, верује и аналитичар Милан Николић.

„Довољно је сетити се како је Шешељ нападао Николића (по повратку из Хага), а колико је мање критиковао Вучића. Не мислим да то може да изазове неки озбиљнији сукоб председника државе и премијера, нити да је реч о неком посебном пријатељству Вучића и Шешеља, по оним теоријама да је он премијеров омиљени опозиционар. Треба имати у виду да Вучић има реалну моћ да вођи СРС-а прилично загорча живот у Србији. Пошто није, Шешељ узвраћа то својом коректношћу. С друге стране, Николић се мало убацио, како би узвратио свом старом шефу, а и да Вучића подсети на своје постојање”, мишљења је Николић.

Премијер, када јер реч о овом питању, има већу одговорност јер је на челу извршне власти, која доноси одлуку, док је Николић у лагоднијој позицији јер суштински с изручењем Хагу нема ништа, истиче Бојан Клачар из Цесида.

Слично мисли и Николић, који истиче да влада има одређени маневарски простор да се изрицање пресуде одложи, али је Вучић у теснацу јер пре тога треба да званично распише изборе.

Упитан да ли би изрицањем пресуде Шешељу Трибунал могао да закомпликује предизборну ситуацију у Србији, Вучић је за „Ало” одговорио да „то раде (из Хага) све време”. Ипак, иако се у јавности често спекулише да није случајно то што је Хаг „темпирао” датум усред предстојеће кампање, требало би подсетити да је Трибунал још средином октобра 2015 – кад избори у Србији нису били у најави – званично саопштио да ће изрицање пресуде Шешељу уследити до априла 2016. године.

Са ставовима да Трибунал осим правних има и неке политичке консеквенце на уму, слаже се и Милан Николић. Он подсећа да Хаг 12 година није могао да утврди да ли је Шешељ крив, а сада захтева да се тако брзо врати на изрицање пресуде.

А да ли ће бити враћен, Вучић ће, како је рекао, одлучити сам. Ако се одлучи за хапшење, то би више нашкодило њему него председнику, који је за испуњавање обавезе према Хагу, сматра Милан Николић. А ако одлучи да га не испоручи, Вучић би у кампањи могао да добије још који поен, сматра Клачар. Тада ће, како каже, и бирачи с деснице то схватити као неку врсту уравнотежене и добре одлуке. Ипак, шта год да се деси с вођом радикала, СНС-у, категоричан је Клачар, то неће оставити значајнијег трага на рејтингу.

„Вучићеви бирачи су врло одлучни да гласају за СНС и њега, а он сам је код њих успео да изгради неку врсту стрпљења и разумевања за своје одлуке чак и кад су много теже од ове, попут смањења пензија”, објашњава Клачар.

У потпуно другачијој ситуацији били би радикали. Њима би пак изручење лидера у року који тражи Трибунал донело лошији резултат на изборима јер њихов рејтинг кроји управо Шешељ, будући да се у политици СРС-а није ништа променило.

„Ако би он отишао у Хаг, нико од радикала не би могао да изнесе кампању до краја”, тврди Клачар и додаје да ће се у случају наставка „саге око хапшења” Шешељ одлично снаћи и вероватно правити одређене врсте скандала. То би, закључује он, радикалима могло да побољша резултат.

Коментари15
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.