Вавилонци први користили геометрију

Пет глинених таблица, с текстом исписаним клинастим писмом, садрже доказ да су Вавилонци користили веома напредну геометрију како би пратили кретање небеских тела.

Студија објављена у часопису „Наука” показује да је геометрија, грана математике која се бави просторним облицима, настала најмање 1.400 година пре него што се досад веровало, и то у Вавилону, цивилизацији која се појавила око 1800. пре нове ере на простору данашњег Ирака и Сирије, пренео је Танјуг.

Истраживачи су, наиме, утврдили да су вавилонски астрономи увелико користили геометријске прорачуне како би пратили кретање Јупитера на ноћном небу. До њиховог открића се сматрало да је овај метод развијен тек у 14. веку, у Европи.

„Писали су извештаје о томе шта виде на небу, и то су чинили вековима”, рекао је за Би-Би-Си професор Матје Осендријвер са Хумболт универзитета у Берлину који је превео досад непознати вавилонски текст о Јупитеру.

Вавилонци важе за веште математичаре и астрономе који су своје знање записивали на стотинама глинених таблица. Оно што је, међутим, астроархеолог Осендријвер открио преводећи поменутих пет таблица јесте то да је овај древни народ израчунао елиптичну путању гасног џина користећи геометријску технику знану као трапезоидно правило.

Вавилонци су пратили Јупитерову брзину током протока времена и одређивали његову путању на темељу временско-брзинске криве.

„Ово показује да је ова древна култура била изузетно напредна. Мислим да нико од нас није очекивао да ће открити нешто овако у вавилонском тексту”, навео је Осендријвер.

Таблице су откривене у 19. веку у Ираку и данас се чувају у архивама Британског музеја.

Поново у погону локомотива Летећи Шкотланђанин

Лондон – Једна од најпознатијих парних локомотива на свету, Летећи Шкотланђанин, прошла је прва тестирања у северној Британији после десетогодишње рестаурације и више од 80 година откако је постала прва локомотива која је достигла брзину од 160 километара на сат, известио је Би-Би-Си.

На рестаурацији мотора локомотиве, која је „пензионисана” још 1963. године, радио је тим њујоршког Националног музеја железнице од 2006. године, а ови радови су, према проценама Ројтерса, коштали око четири милиона фунти (шест милиона долара).

„Летећи Шкот је свакако најпознатија локомотива на свету”, наводи се на званичној интернет страници њујоршкој музеја, док главни кустос тог музеја, Ендру Меклин, поручује да је локомотива „устала из мртвих” и да јој је поново удахнут живот, известио је британски јавни сервис.

Локомотива је израђена 1923. године, да би убрзо постала једна од најсјајнијих „звезда” британског железничког система. Након што је 1963. повучена из употребе, ова локомотива је продата бизнисмену који је одвезао на турнеју по САД. Током 1988–1989. године, под новим власником, локомотива је доспела и до Аустралије. (Танјуг)