Понедељак, 15.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ко брани Европу

Није лако бити нов у неком клубу, јер мораш у почетку више да се доказујеш и браниш вредности окружења у које си примљен. И пре него што је постала део европског клуба, Србија је постала важан део европског решења за избегличку кризу – иако Брисел није сигуран шта би с том кризом учинио. Сигурно је, међутим, да на таласу кризе расту и десничарски покрети Старог континента, укључујући и оне екстремне опције, које све више постају део проблема, а не решења.

На почетку кризе у Европи се говорило о „орбанизацији” али данас већ имамо на делу „земанизацију” и „фицоизацију” , док нова национал-конзервативна и католично-клерикална власт у Пољској нуди своје рецепте у облику „дудаизма”. Да ли зато чуди што је Вишеградској четворки недостајао само конзервативни пољски председник Анджеј Дуда за ксенофобични покер, како се све чешће оцењују акције Мађарске, Словачке, Чешке и Пољске?

А можда је то и сасвим природно кретање политичког клатна, где државе „нове Европе”, како их је пре петнаестак година крстио амерички сенатор Џон Мекејн, узимају себи далеко више суверенитета него што је то по укусу Брисела, где доминирају „старе снаге”, на челу са Немачком и Француском. Али, како онда назвати ситуацију у којој тако моћна организација, каква је ЕУ, сазива самит посвећен мигранткој кризи на коме не учествује главни човек, турски премијер Ахмет Давутоглу? Он је недолазак оправдао терористичком експлозијом у Анкари, али остаје сумња да ли је Турска на дружење са Меркеловом и Оландом могла да пошаље неког другог званичника.

Или је можда само питање цене? Можда је Турској мало обећаних три милијарде евра да би и даље унутар својих граница држала више од два милиона избеглица? Парадоксална је ситуација да земља попут Турске, која деценијама седи у европском предсобљу, сада треба да преузме на себе терет одбране ЕУ од миграната.

Исто као и Србија, која је на листи чекања скоро две деценије али је за то време успела да отвори чак цела два преговарачка поглавља, док су наши суседи Румунија и Бугарска већ одавно чланице Уније. Зашто Аустрија и Мађарска могу једнострано да затворе своје границе, не чекајући одлуке Брисела? А Србији се обећава читавих 47 милиона долара ако буде кооперативна у тој „игри без граница”, где би неки желели да виде нашу земљу као „паркинг за избеглице”, како је то рекао премијер Вучић.

Није спорно да Србија треба да буде солидарна са Европом, и то као и обично у нашој историји – онда када је најтеже. Јер, сви су били солидарни и добри Европљани када су ствари ишле добро и када су се делили колачи у Бриселу. Сад кад треба кусати горке пилуле, сви су се наједном сетили својих суверенитета, националних граница и сви журе да „однесу тетки лек”. Само, морали би да знају да није Србија закувала садашњу кризу, па неће моћи ни да постане велика мигрантска чекаоница за целу Европу. 

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.