Субота, 13.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ДОСИЈЕ: ФАЛСИФИКОВАЊЕ НОВЦА

Лажни еври из Напуља

Штампање нових двадесетица – 4,3 милијарде новчаница – на квалитетнијем папиру и са бољом заштитом од кривотворења, коштало је 344 милиона евра
Ново седиште Европске централне банке у Франкфурту (Фото Бета)

Евро је ла­не, ви­ше не­го ра­ни­је, био ме­та фал­си­фи­ка­то­ра. Ова­кав тренд уочен је у Не­мач­кој, али и дру­гим де­ло­ви­ма све­та. Раз­ли­ка је је­ди­но у нов­ча­ни­ца­ма ко­је су оми­ље­не ме­ђу фал­си­фи­ка­то­ри­ма: у Не­мач­кој се нај­ви­ше кри­во­тво­ри нов­ча­ни­ца од 50 евра, а у све­ту банк­но­та од 20 евра.
Ба­ве­ћи се овом те­мом, не­мач­ки не­дељ­ник „Шпигл” пре­но­си за­кљу­чак Не­мач­ке цен­трал­не бан­ке: „Од уво­ђе­ња евра у пр­о­мет 2002. го­ди­не ни­је от­кри­ве­но ви­ше фал­си­фи­ко­ва­них нов­ча­ни­ца. Са­мо је Европ­ска цен­трал­на бан­ка из­бро­ја­ла 899.000 ла­жних банк­но­та. Од овог бр­о­ја, око 11 од­сто (95.357) от­кри­ве­но је у Не­мач­кој.”
Пр­ви чо­век Не­мач­ке цен­трал­не бан­ке Карл Лу­двиг Ти­ле су­мор­но за­кљу­чу­је: „Фал­си­фи­ко­ва­ње нов­ца по­при­ми­ло је за­бри­ња­ва­ју­ће раз­ме­ре.” Ко­ли­ко је ова оце­на тач­на, нај­бо­ље го­во­ри по­да­так да је ла­не фал­си­фи­ко­ва­ње евра у Не­мач­кој, у од­но­су на 2014. го­ди­ну, ско­чи­ло за чак 51 од­сто.
Струч­ња­ци пр­о­це­њу­ју да су ла­жни еври на­пра­ви­ли ште­ту од 4,4 ми­ли­о­на евра, што је ипак ма­ње од од 2004, ка­да је оства­рен не­га­тив­ни ре­корд од 6,1 ми­ли­он евра. Об­ја­шње­ње за ову раз­ли­ку је јед­но­став­но: фал­си­фи­ка­то­ри су те го­ди­не нај­ви­ше „об­ра­ђи­ва­ли” нов­ча­ни­це од 100 и 200 евра, а са­да су се пре­ква­ли­фи­ко­ва­ли за два­де­се­ти­це и пе­де­се­ти­це. Пр­о­це­на је да су фал­си­фи­ка­то­ри евра ши­ром пла­не­те на­пра­ви­ли ште­ту од 39 ми­ли­о­на евра.
Пре­ма са­зна­њи­ма не­мач­ких ис­тра­жи­те­ља, чак 80 од­сто свих евра фал­си­фи­ко­ва­них у Евро­пи сти­же из Ита­ли­је. Не­зва­нич­на пре­сто­ни­ца фал­си­фи­ка­то­ра нов­ца је На­пуљ.
Но­во у све­ту фал­си­фи­ка­та је­сте то да у пр­о­ме­ту све че­шће пр­о­на­ла­зе по­је­ди­нач­не нов­ча­ни­це „пр­о­из­ве­де­не” уз по­моћ ком­пју­те­ра.
„На ин­тер­не­ту је да­нас мо­гу­ће пр­о­на­ћи све што је по­треб­но да би се на­пра­вио ла­жни но­вац”, ка­же за не­дељ­ник „Цајт” Са­бри­на Да­мрат из не­мач­ке кри­ми­на­ли­стич­ке по­ли­ци­је. „Уз по­моћ ра­зних плат­фор­ми – нај­бо­љи пр­о­гра­ми до­ла­зе из Ки­не – чак и сред­њо­шко­лац са со­лид­ним зна­њем ком­пју­тер­ске тех­ни­ке мо­же да на­пра­ви до­бар фал­си­фи­кат.”
Не­мач­ка по­ли­ци­ја има и спе­ци­јал­но оде­ље­ње ко­је се ба­ви са­мо овом вр­стом кри­ми­на­ла и где се чу­ва­ју нај­о­ри­ги­нал­ни­ји фал­си­фи­ка­ти. Цен­трал­но ме­сто у овој бо­га­тој ко­лек­ци­ји има нов­ча­ни­ца од 300 евра – банк­но­та ко­ја ни­ка­да ни­је би­ла у пр­о­ме­ту. Ис­тра­жи­те­љи не зна­ју да ли је аутор ове нов­ча­ни­це био не­ки озби­љан фал­си­фи­ка­тор или оби­чан ша­љив­џи­ја.
Др­жа­ве се, на­рав­но, свим сред­стви­ма бо­ре пр­о­тив фал­си­фи­ка­то­ра. Јед­но од нај­бо­љих – али и ве­о­ма ску­пих – ре­ше­ња је­сте штам­па­ње све ква­ли­тет­ни­јих нов­ча­ни­ца. 
Ова фор­му­ла је при­ме­ње­на и на евро. Већ су у пр­о­ме­ту но­ве нов­ча­ни­це: од пет, 10 и 20 евра, а оче­ку­је се да би но­ва пе­де­се­ти­ца мо­гла да стиг­не 2017. го­ди­не.
Реч је о банк­но­та­ма штам­па­ним на још ква­ли­тет­ни­јем и ја­чем па­пи­ру, са до­дат­ном за­шти­том од кри­во­тво­ре­ња. 
За­ме­на нов­ца је, ме­ђу­тим, скуп по­сао. За­ме­на два­де­се­ти­ца из­ве­де­на је кра­јем но­вем­бра пр­о­шле го­ди­не ка­да је у оп­ти­цај пу­ште­но чак 4,3 ми­ли­јар­де нов­ча­ни­ца од 20 евра. Штам­па­ње но­вих банк­но­та ко­шта­ло је осам евро­цен­ти по нов­ча­ни­ци – укуп­но чак 344 ми­ли­о­на евра.
Пре­ма пр­о­це­на­ма Европ­ске цен­трал­не бан­ке, у дру­гој по­ло­ви­ни 2015. у оп­ти­ца­ју је би­ло ви­ше од 18 ми­ли­јар­ди евро­нов­ча­ни­ца.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.