петак, 14.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 22.02.2016. у 22:00 Сандра Гуцијан

Институти САНУ против американизације српске науке

После професора Филозофског факултета, и девет института друштвено-хуманистичких наука подигло глас против предлога Министарства просвете да се од октобра нашим научницима вреднују само радови објављени у часописима са комерцијалних листа „Томсон Ројтерс” и „Елсевир”. – Од надлежних се тражи да се врати ЕРИХ листа, на којој су часописи окренути европском истраживачком простору
(Фото Драган Јевремовић)

Текст „Да ли се успоставља амерички монопол над српском науком” који је наш лист објавио у суботу, изазвао је лавину коментара у универзитетској јавности и на сајту „Политике”. Поводом нацрта Правилника о категоризацији и рангирању научних часописа, што је била тема поменутог текста, заједнички допис министру просвете послало је девет института друштвено-хуманистичких наука, од којих су шест у саставу Српске академије наука и уметности.

Подсетимо, на основу објављених радова у категорисаним домаћим и међународним часописима професори и научници добијају бодове, а прикупљени поени битно одређују напредовање и звање свих научника у земљи, односно избор и реизбор на универзитету. Замерка професора друштвено-хуманистичких наука јесте што се за све изборе у звања вреднују искључиво текстови објављени у часописима са листе  „Томсон Ројтерс” и „Елсевир”  које форсирају техничке и природне науке и које су окренуте америчком подручју, док је избачена ЕРИХ листа, на којој су часописи  који су оријентисани према европском истраживачком простору.

Коментари са сајта „Политике”
Међу коментаторима текста „Да ли се успоставља амерички монопол над српском науком”, на сајту нашег листа, распламсала се полемика „за” и „против” теза из апела који је са Филозофског факултета БУ упућен Министарству просвете.
 „Када Србија буде једна од држава САД онда ће бити добра Томсон Ројтерсова листа. Европа је направила своју листу (ЕРИХ) , а Србија је ваљда у Европи и иде ка европским интеграцијама. У нацртима тог правилника који је радила Комисија министарства била је и ЕРИХ листа као и у конкурсу за научне пројекте који се завршавају ове године”, наведено је у једном од карактеристичних коментара који подржавају тезу да ће нови Правилник бити „не само антиевропски и антинационални, већ и антинаучни”.
Има и оних који сматрају да критеријуме треба пооштрити и више него што је предложено нацртом Правилника и сматрају да су се „квази научници у Србији уплашили да ће њихова „стручност” изаћи на видело”:
– Тачно је да људи који се баве тзв. националним темама (нпр. српском књижевношћу) имају мање часописа у којима могу да објављују, али у том погледу ни укључивање ове европске листе не би много помогло. Према томе, мање кукњаве, више рада – наводи се између осталог у једном од коментара.

Др Александра Павићевић из Етнографског института САНУ каже да је отварање ове теме дошло у прави час, јер су Балканолошки, Византолошки, Археолошки, Етнографски и Музиколошки и Институт за српски језик САНУ, као и Историјски институт, Институт за новију историју и Институт за савремену историју током последњих месец дана већ упутили просветним властима неколико дописа на ову тему.

Она нам је проследила и допис Удружења истраживача института хуманистичких наука, упућен министру просвете Срђану Вербићу, државном секретару Вери Дондур, Синдикату науке и Заједници института Србије.

У њему се наводи да ће нови Првилник довести до деградације правог научног рада, а подстицати постојећу хиперпродукцију и опадање квалитета научних радова.

– И постојећи начин категоризације часописа представља незадовољавајуће, али компромисно решење које је пронађено након вишегодишњих расправа. Научници и матични одбори из области хуманистике одбијају библиометрију засновану на листама приватних америчких издавача и као релевантне предлажу европске листе, међу којима и ЕРИХ плус листу, коју је до сада Министарство прихватало – наводи се у допису који је потписала председник, др Ранка Гашић.

Уз враћање ЕРИХ листе, научници захтевају и да се вреднују зборници водећег и националног значаја, магистарске тезе и докторске дисертације, предавања и излагања на научним конференцијама штампаних у целости и у изводу, како је и било до сада...

Др Оливера Дурбаба, професор Филолошког факултета, каже за наш лист да ће Правилник који треба да ступи на снагу 1. октобра 2016. године, у потпуности блокирати могућности за напредовање наставника друштвених и хуманистичких наука.

– Суштински проблем јесте што ће се оваквим правилником блокирати избори у звања за све факултете који имају компоненту национално специфичног значаја. Да бисте били изабрани у звање редовног професора, на пример, морате имати објављен чланак на „Томсон Ројтерс” иЕлсевир” листи часописа. Није дакле проблем само у броју бодова, већ и о томе да бодове не можете скупити на другом месту – него морате баш у тим часописима – истиче професорка Дурбаба.

Коментаришући изјаву државне секретарке Вере Дондур да ЕРИХ листа никада није била у Правилнику, она цитира Правилник из 2011. године, објављен на сајту БУ, у којем се наводе услови за избор у звање доцента:

„Најмање један рад објављен у научном часопису са SCI листе, односно у часописима са SSCI, AHCI, ERIH или листе престижних светских часописа за поједине научне области коју утврђује Универзитет на предлог факултета…”

Подсећајући да су полемику у јавности покренули наставници и сарадници Филозофског факултета, предвођени професорком Сташом Бабић, шефом Катедре за археологију, проф Оливера Дурбаба каже:

Да допуним оно што рече проф. Сташа Бабићможете ли да замислите да би било који од тих америчких часописа био заинтересован и вољан да објави чланак везан за учење немачког језика у основним школама у Србији? То је, рецимо, моја ужа научна област, у Србији сам засад једина која се тиме бави, па сам као таква вероватно невидљива и небитна творцима Правилника, једнако као и моје колегинице и колеге које се баве сличним темама за језике који нису енглески – истиче ова научница.

И док у Министарству просвете тврде да су измене мале и да ће Правилник ступити на снагу, научници поручују „да су измене можда мале, али веома дубоке, да суштински руше читаво здање друштвених наука и да ће довести до блокаде будућих професорских избора”.

 

Коментари77
1789b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља