Четвртак, 20.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

АИ критикује Србију због избеглица, медија и браће Битићи

Тужилаштво за ратне злочине је прошле године подигло „само” три оптужнице
(Фото Бета-АП/Дарко Војиновић)

ЛОНДОН - Организација Амнести интернешенел (АИ) оценила је да Србија избеглицама није обезбедила одговарајући приступ међународној заштити, да власти ограничавају слободу медија, да се споразум о нормализацији односа Србије и Косова споро примењује, као и да је споро процесуирање ратних злочина. „Упркос неким побољшањима у примени закона о азилу, власти нису успеле да обезбеде избеглицама ефикасан приступ међународној заштити”, оцењује АИ у извештају о стању људских права 2015. године.

Организација наводи да је кроз Србију прошло више од 600.000 избеглица и миграната, а да је од нешто више од 485.000 регистрованих само 656 особа поднело захтев за азил. До краја новембра је интервјуисана 81 избеглица, а од тог броја 16 је добило избеглички статус, а 14 субсидијарну заштиту (међунардона заштита без избегличког статуса). Подсетивши да је у јулу отворен регистрациони центар у Прешеву, АИ оцењује да су „услови за пријем били неодговарајући” за хиљаде избеглица које су дневно улазиле у Србију, као и да је „недовољна нега била обезбеђена за рањиве појединце”.

„Полиција је наставила да лоше поступа према избеглицама и мигрантима и да их финансијски експлоатише”, пише у извештају. У извештају се констатује да је отварање првих поглавља у преговорима с Европском унијом одлагано због споре примене споразума о нормализацији односа Србије и Косова, „иако Европска комисија за чланство у ЕУ од Србије не захтева експлицитно формално признање Косова”.

У делу у којем се говори о слободи изражавања, АИ оцењује да влада утиче на медије и подсећа да је 34 независних новинара нападнуто или су примали претње и да ти случајеви нису ефикасно истражени. „Влада се мешала у слободу медија кроз селективне медијске субвенције и рекламирање. У новембру је премијер оптужио три истраживачка медија да раде за стране владе у циљу дестабилизације земље”.

АИ подсећа и да је начелник Генералштаба Љубиша Диковић тужио бившу директорку Фонда за хуманитарно право Наташу Кандић за клевету због објављивања наводних доказа да је починио ратни злочин. У делу о судском процесуирању ратних злочинаца, АИ подсећа да је у децембру апелационо веће Хашког трибунала поништило првостепену пресуду којом су бивши шеф Службе државне безбедности Србије Јовица Станишић и његов помоћник Франко Симатовић били ослобођени и наложило да им се поново суди.

Такође се наводи да је Специјали суд за ратне злочине у Београду после жалби ослободио седам оптужених за силовање у Биљељини и Скочићу, у БиХ. Тужилаштво за ратне злочине је прошле године подигло „само” три оптужнице, подсећајући да је оптужено осам бивших припадника полиције Републике Српске због убиства више од 1.000 Бошњака у Кравици, код Сребренице, у јулу 1995.

АИ подсећа да случај нестанка браће Битићи још није решен, „упркос обећањима које су њиховим рођацима дали тужилац за ратне злочине и премијер”. У извештају се додаје да је у марту пет особа оптужено за отмицу 20 путника из воза на станици у Штрпцима 1993. У закону о правима ратних ветерана и цивилиних жртава рата који је предложен у новембру није признато право на одштету жртвама присилног нестанка и ратних злочина сексуалног насиља, наводи АИ и додаје да амандман који је предложен у децембру није био доступан јавности.

Подсећајући да су Роми који су присилно исељени из неформалних насeља смештени у нове станове у јануару, јулу и септембру, АИ оцењује да и даље постоји забринутост због приступа запослењу, као и да још није решено питање смештаја за 51 породицу. АИ се осврнуо и на Параду поноса, која је у септембру „одржана без инцидената”, као и на параду траншексуалних особа која је одржана истог дана, али додаје да се злочини из мржење против припадника ЛГПТ популације ретко ефикасно истражују.

Бета

Коментари21
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.