Среда, 18.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОДСЕЋАЊА

Измештање Трајанове табле

Трајанова табла (Фото архива М. Михаиловића)

Не дешава се ретко да велика дела остају далеко од јавности, помало заборављена. Пре скоро пет деценија почела је градња Ђердапа, једне од највећих хидроелектрана у Европи. А дело о коме је реч у вези је са градњом ове, исто тако величанствене грађевине.

Градњом Ђердапа потопљени су прелепи градови Доњи Милановац и румунска Оршава, чувено острво Ада Кале и много мањих објеката који, једноставно, нису могли бити сачувани. Ипак, нешто што није смело бити жртвовано је Трајанова табла. За очување тог монумента заложио се државни врх, САНУ, јавност...

Било је само питање како то извести. Од идеје да се табла измести изван клисуре, тј. склони са Трајановог пута брзо се одустало. Остала је ту, поред Трајановог пута, само је подигнута 21,5 метара.

– За обављање овог посла није било фирме која је имала неко озбиљније искуство, али пошто се „Венчац” из Аранђеловца бавио експлоатацијом и обрадом камена, посао је поверен нама – каже инжењер Драгомир Павловић, руководилац радова на измештању табле. Ипак, мислим да је тај посао поверен нама јер смо неколико година раније урадили нешто слично. „Мостоградња”, која је и овде била главни извођач, градила је чувену брану Асуан у Египту. Ми смо са тог простора успешно пренели неколико гробница фараона.

Наш саговорник каже да је веровао у екипу коју су сачињавали врсни клесари, бравари и монтери, међу којима су били Станоје Кузмановић, Милорад и Живомир Јовановић, Бранко Пантелић, Живомир Радошевић... Нису се плашили посла, иако им искуство није била јача страна.

– Знали смо у шта се упуштамо, али смо били сигурни у успех. Идеја да из Ријеке допремимо брод-дизалицу „Вели Јоже” била је прескупа, да се табла исече на мање комаде је отпала. Таблу и део пута исекли смо у једном комаду тешком преко 300 тона и тракама и сајлама подигли на припремљено место. Почели смо у септембру 1967. и завршили маја 1969. године. И данас сам поносан на те људе, завршили су посао без иједне грешке, инцидента – истиче Павловић.

Драгомир Павловић каже да таблу више никада није видео, а зашто – нема одговор. Жеља му је да идуће године, након пола века почетка радова, њих неколико преосталих још једном виде тај грандиозан споменик.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.