Петак, 21.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Европа затвара границе, Србија у приправности

Ограничавање уласка у ЕУ свима који не долазе из Ирака и Сирије, увођење квота за мигранте и појачане контроле довеле су до гомилања избеглица на границама дуж балканске руте
(Фото Бета / АП)

Све полицијске и службе безбедности у Србији су у стању приправности поводом мигрантске кризе, изјавио је Никола Селаковић, министар правде након седнице Бироа за координацију служби безбедности. Он је додао и да ће биро предложити председнику државе да сазове седницу Савета за националну безбедност на којој ће се расправљати о све већем усложњавању ситуације у региону.

Пуна приправност служби, како је навео, подразумева и Војску Србије, „која ће бити укључена у складу са важећим законодавством и о томе ће одлучивати Савет за националну безбедност и председник Републике”. Министар је нагласио и да су све службе безбедности дужне да штите границе Србије са свим државама с којима се граничи.

Ограничавање уласка у који не долазе Сирије, увођење квота за мигранте, суспендовање шенгена и размишљање у стилу „муко моја пређи на другога”, што је чини се једино чега је Европа могла да се досети покушавајући већ више од годину дана да пронађе решење за избегличку кризу – довело је до стварања потпуног хаоса и гомилања избеглица на границама дуж балканске избегличке руте, ка путу за ЕУ. То је био и повод за седницу Бироа за координацију служби безбедности којом је председавао премијер Александар Вучић.

Алжирци напали Мароканце
Група Алжираца напала је око 10.20 часова групу Мароканаца, од којих је један убоден ножем у десну ногу. До сукоба је дошло у напуштеном вагону код аутобуске станице у Београду. Малолетном Мароканцу помоћ је указана на Војномедицинској академији (ВМА) у Београду.„На овај проблем стално указујемо. Избеглице су препуштене саме себи, нису ни у каквом систему. Немају одговарајући смештај, тешко психички подносе ситуацију. Потпуно су очајни. Утеху налазе у алкохолу, због чега долази и до оваквих инцидената. О њима држава мора да брине”, сматра Радош Ђуровић из Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила.

Селаковић је навео да Србија бележи све већи прилив економских миграната који су и агресивнији, али да ће наша држава наставити да исказује поштовање према сваком мигранту, посебно према онима који долазе из ратом захваћених подручја: „Србија неће подизати ограде и зидове, већ остаје посвећена досадашњој мигрантској политици, али ће на првом месту штитити себе и своје интересе”.

Аустрија је прошле недеље увела квоте и дневно ограничење уласка избеглица, чијим се примером повела и Словенија. Белгија је суспендовала шенгенска правила која омогућавају грађанима ЕУ да прелазе границе чланица уније без пасоша, у настојању да предупреди потенцијални прилив миграната из Француске. Мађарска расписује референдум о квотама.

Од понедељка једина легална рута за улазак миграната из ратом захваћених подручја са Блиског истока у ЕУ је западна балканска рута. Она подразумева кретање преко Грчке, Македоније, Србије, Хрватске и Словеније и даље ка Аустрији и Немачкој. Мигранти у Србију на легалан начин могу да уђу само на гранични прелаз Прешево.

Почела је и појачана контрола на грчко-македонској граници. На овој тачки, јединој дозвољеној за прелаз избеглица, они се фотографишу, проверава се одакле долазе, узимају им се отисци прстију, улазе у јединствену базу података. На крају им се издаје потврда са којом могу да наставе пут ка српско-македонској граници. Када са тим документом уђу у Миратовац, избеглице контролише српска полиција. Контрола није иста као и раније, али се ипак проверава да ли њихов идентитет одговара документима који су им издати.

Амнести интернешенел: неодговарајући услови за пријем избеглица у Србији
Организација (АИ) је у извештају о стању људских права 2015. године оценила да Србија избеглицама није обезбедила одговарајући приступ међународној заштити, пренела је Бета. Кроз Србију је прошло више од 600.000 избеглица и миграната, а од нешто више од 485.000 регистрованих, само 656 особа поднело је захтев за азил. До краја новембра је интервјуисана 81 избеглица, а од тог броја 16 је добило избеглички статус, а 14 супсидијарну заштиту (међународна заштита без избегличког статуса).Подсетивши да је у јулу отворен регистрациони центар у Прешеву, АИ оцењује да су „услови за пријем били неодговарајући” као и да је „за рањиве појединце била обезбеђена недовољна нега”.„Полиција је наставила да лоше поступа према избеглицама и мигрантима и да их финансијски експлоатише”, пише у извештају.

„Контрола је неопходна, јер Сиријцима и Ирачанима на путу кроз Македонију ка Србији могу да се прикључе и сви остали који хоће да се домогну наше земље и ЕУ”, објашњава за „Политику” Радош Ђуровић, из Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила.

Међутим, Ђуровић сматра да је оваква одлука да Македонија штити Европу од миграната погрешан потез и да је позиција Србије „изузетно тешка”.

„Код нас ће мигранти почети да улазе из Бугарске, с којом постоји уговор о реадмисији. Међутим, довољно је да прођу кроз границу на било који начин и уђу у градове. Ми бисмо морали да докажемо одакле су, што је немогуће. Самим тим не можемо ни да их вратимо у Бугарску, што значи да ће остајати у Србији”, оцењује Ђуровић.

То би могло само још више да допринесе већ ионако развијеном бизнису криминалаца, који су чини се, одавно предвидели размере избегличке кризе. Да кријумчарење миграната постаје можда и најуноснији „посао” показује податак Европола да су криминалне групе шверцера људи на својим услугама зарадиле од три до шест милијарди евра.

УНХЦР: пребацивање проблема уместо решавање кризе
Поводом новонасталих проблема у вези са избегличком кризом огласио се и УНХЦР. Ова организација указала је да више од 91 одсто оних који долазе у Европу потичу из једне од десет земаља које „производе” највећи број избеглица. Већина њих бежи од рата и прогона и потребна им је међународна правна заштита. Државе, указано је у саопштењу, морају да обавесте избеглице и тражиоце азила о процедурама и критеријумима за приступ њиховој територији, азилу или повратку.„Стиче се утисак, наводи ова организација, да се неке европске земље више усредсређују на то како да не дозволе избеглицама и мигрантима приступ њиховој територији него што улажу напоре на остварењу заједничких решења. Неке државе пребацују проблем на оне после њих на мигрантској рути, уместо да буду солидарне”, оцењује УНХЦР. 

„Око 90 одсто од више од милион ирегуларних миграната који су прошле године ушли у Европу, користило је услуге криминалних група њихових чланова”, објавио је Европол у свом извештају „Кријумчарење миграната у ЕУ”.

Европол наводи да има обавештајне податке о више од 40.000 људи окривљених за умешаност у кријумчарење миграната. Осумњичени долазе из више од 100 земаља, али најчешћа потичу из Бугарске, Египта, Мађарске, Ирака, КиМ, Пакистана, Пољске, Румуније, Србије, Сирије, Туниса и Турске.

Ова полицијска агенција ипак прави јасну разлику између мигрантске кризе и тероризма на европском тлу. Наведено је да се упркос појединим изолованим случајевима у којима су терористи користили мигрантску руту да се докопају Европе, чланови терористичких група или страних бораца европске националности „обично не ослањају на услуге које мигрантима нуде кријумчарске мреже”.

Међутим, изгледа да ни најновија мера контроле и профилисања избеглица на грчко-македонској граници у пракси није заживела како би требало. Небојша Стефановић, министар унутрашњих послова Србије је на конференцији министара унутрашњих послова у Бечу сазваној поводом избегличке кризе апеловао да је неопходно да се све земље укључе у регистрацију избеглица.

„Уколико буду морали да се региструју на сваком граничном прелазу, онда наша одлука нема смисла”, нагласио је Стефановић.

Српски министар полиције упитао је и каква је политика ЕУ према економским мигрантима, ко су они и како да Србија или Македонија на своју територију прими мигранте које не желе друге државе.

Коментари47
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.