Недеља, 03.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Већи „минималац” тек од априла

Ако влада и послодавци прихвате предлог синдиката најмања зарада у априлу требало би да порасте са садашњих 20.328 на 24.360 динара
И раднике пожешке Будимке очекује већи минималац (Фото С. Јовичић)

Захтев Савеза самосталних синдиката Србије и Уједињених гранских синдиката „Независност” да се повећа минимална цена рада биће разматран тек следећег месеца на седници Социјално-економског савета (СЕС), а „Политика” незванично сазнаје да ће, највероватније, том приликом бити прихваћен предлог синдикалаца. Иницијатива две синдикалне централе за повећање „минималца” у понедељак није разматрана, иако је реч о поновљеном, али нешто скромнијем захтеву из септембра 2015.

Синдикати сада траже да се минимална цена рада са садашњих 121 повећа на 140 динара за сат, док је лане тражено да се „минималац” за 2016. годину повећа на 143,5 динара по радном сату.

Ако се синдикатима у марту буде удовољило, минимална зарада, уместо садашњих 20.328 динара, била би 24.360 динара. Њено учешће у просечној потрошачкој корпи из новембра 2015. износило би око 35 одсто, али и тако повећана минимална зарада би, кажу синдикалци, чинила мање од 70 одсто минималне потрошачке корпе, која је у новембру 2015. коштала 34.885,19 динара.

Влада Србије лане није удовољила захтеву синдиката да повећа минималну сатницу с образложењем да би то био велики терет за државу и приватне послодавце, иако је последња корекција минималне цене рада била 2013.

Репрезентативни синдикати су у овогодишњем захтеву подсетили да приликом утврђивања висине „минималца” за ову годину влада није поштовала законом утврђене критеријуме, нити је прихватила оправдан и на аргументима и конкретним показатељима заснован захтев.

– С обзиром на вредност минималне потрошачке корпе, кретања стопе запослености на тржишту рада, стопе раста БДП-а, кретање потрошачких цена, продуктивности и просечне зараде у Републици, то повећање је требало да износи око 15 одсто – образлажу свој став синдикати.

Синдикати се позивају и на статистичке податке и изјаве највиших државних функционера да су од јуна до децембра прошле године настављени позитивни трендови – раст БДП-а, продуктивности и запослености, смањење незапослености, раст просечних зарада, али и потрошачких цена и износа потрошачке корпе, а такви трендови се најављују и за ову годину.

Према последњим званичним подацима, у Србији је запослено 1,9 милиона људи, а у Савезу самосталних синдиката Србије процењују да минималну зараду прима најмање 60.000 радника.

– Још око 50.000 запослених прима више од минималне зараде, а доприноси им се уплаћују на „минималац” – тврди Љубиша Несторовић, председник Самосталног синдиката хемије и неметала Србије. – Од тога је на штети Фонд ПИО и Фонд здравственог осигурања, а највише радник коме ће сутра када оде у пензију примања бити минимална.

Синдикати су прошлог септембра упозоравали да се „минималац” за 2016. мора повећати, јер спада у ред најнижих примања у региону – свега 174 евра. Иза нас су били једино Македонија – са 131 и Албанија – са минималном зарадом од 149 евра. У БиХ је минимална зарада износила 191, Црној Гори 193, Хрватској 396, а у Словенији чак 791 евро. У Бугарској, која је чланица ЕУ, минималац износи 184 евра. Поређења ради, у Немачкој је минимална зарада 1.473, Холандији 1.502, Луксембургу 1.923 евра…

Иако се разлике у минималним платама чине прилично велике, када се посматрају према паритету куповне моћи, односно када се узму у обзир разлике у ценама, упућени тврде да је однос између најмање и највеће минималне плате у Европи 1:4.

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.