Понедељак, 20.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
СВЕТСКА ТРКА У НАОРУЖАЊУ

Атомске бомбе чувају мир

Руски авиони над Латакијом (Фото Ројтерс)

Великог светског рата између САД и Русије неће бити, јер нуклеарни паритет чува светски мир. Заправо, и Руси и Американци су свесни да било који оружани сукоб између њих – наравно не кад је у питању инцидент с рушењем овог, или оног, авиона, чега је било и у време Хладног рата – дакле сваки конвенционалан сукоб, може ескалирати у тактички, па онда и у стратешки нуклеарни рат. Практично то изгледа овако – дође до директног или посредног оружаног сукоба неке чланице НАТО-а с Русијом. Русија, као војно јача, стиче предност, НАТО је у дилеми да ли да притекне у помоћ својој чланици. Ако је она нападнута, хоће ли сви чланови НАТО-а пристати и на активирање члана 5 вашингтонског уговора о колективној безбедности и помоћи, или неће? Ако је чланица НАТО-а крива за почетак оружаног сукоба са Русијом, односно ако та чланица није нападнута, како ће остале чланице савеза да реагују?

Џихадисти позирају (Фото Ројтерс)

Ако НАТО одлучи да уђе у конвенционалан рат са Русијом, у зависности од ратне ситуације на терену, пре или касније једна од сукобљених страна, која ће почети да губи, употребиће крстареће ракете. Јер, у противном губи конвенционални рат са свим војним, политичким и економским последицама губитника. Да ли крстарећа ракета има конвенционалну или атомску бојеву главу, то друга страна не може да види док ракета лети. Ако страна против које лети крстарећи пројектил закључи да тај пројектил носи атомску бојеву главу, онда и она лансира своје крстареће ракете с нуклеарним бојевим главама. Од тог тренутка имамо атомски рат који постепено прелази у фазу стратешког нуклеарног сукоба, који се не може ни контролисати ни зауставити. Минуте одлучују, и председници и САД и Русије имају само неколико минута за одлуку и издавање наређења. Ако одлуку о нуклеарном контраудару не донесу у року од тих неколико минута и пренесу је ланцем командовања до стратешких нуклеарних снага, контраудар неће ни успети, јер ће противничке ракете већ стићи до својих циљева. То је апсурд нуклеарног доба, управо нуклеарно оружје и јесте чувар мира између две највеће светске војне силе.

Кад је Русија у питању, она свој стратешки нуклеарни арсенал стално обнавља и модернизује: нове интерконтиненталне ракете „јарс”, нове тешке интерконтиненталне ракете „сармат”, систем базирања и лансирања интерконтиненталних пројектила са воза „баргузин”, интерконтиненталне ракете подморничког базирања „булава” са атомских подморница класе „бореј”. Прошле 2015. године руске стратешке снаге добиле су 24 нове ракете „јарс” и 30 нових подморничких интерконтиненталних ракета. И после распада Совјетског Савеза Москва ниједног тренутка није губила војни нуклеарни паритет с Америком и оно што је највише интересовало Американце, док је у Кремљу био Борис Јељцин, управо је руско атомско оружје. Главни циљ САД у то време био је како лишити Русију њеног нуклеарног оружја.

Ни Американци не заостају у модернизацији свог нуклеарног арсенала, управо су ових дана лансирали модернизовани интерконтинентални пројектил типа „минитмен”, а завршавају и свој антиракетни штит у Европи с базама у Румунији и Пољској. Управо је тај штит зона великог ризика за избијање сукоба у Европи, јер амерички антиракетни штит распоређен у Европи деградира могућност руског атомског контраудара, то је реприза велике ракетне кубанске кризе. Тај штит истовремено даје САД и предност у лансирању само једне ракете, која ће нуклеарном експлозијом на одређеној висини, уз помоћ електромагнетног ефекта, избацити из употребе комплетну електронику противника.

Из Украјину и турско-руску напетост и спорове, амерички антиракетни штит у Европи потенцијални је извор будућег конфликта.

Коментари29
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.