Петак, 03.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
МЕЂУНАЦИОНАЛНЕ ВЕЗЕ НЕКАД И САД

Нестала Југославија, нестају и мешовити бракови

Државе некадашње СФРЈ етнички су све хомогеније, па су и бракови такви, „патуљасте” националне мањине се утапају у већинском становништву
Најпознатији мешовити брак бивше СФРЈ: Јосип Броз Тито и Јованка Будисављевић (Фото Драгутин Грбић)

Вест о то­ме да се че­тр­на­е­сто­го­ди­шњи Ма­хир Ра­ко­вац из Са­ра­је­ва кра­јем про­шле го­ди­не убио по­сле мал­тре­ти­ра­ња ђа­ка из тур­ско-бо­сан­ске шко­ле ко­ју је по­ха­ђао не би би­ла пот­пу­на ако не би­смо по­ме­ну­ли да је не­срећ­ни де­чак жи­вео у на­ци­о­нал­но ме­шо­ви­тој, хр­ват­ско-му­сли­ман­ској по­ро­ди­ци. И да су га због то­га ђа­ци на­зи­ва­ли ра­зним по­грд­ним име­ни­ма (Вла­шче, Ка­ра­ло­вро...). Сам тај не­срећ­ни до­га­ђај је и раз­лог за под­се­ћа­ње да је Са­ра­је­во не­ка­да би­ло пре­пу­но на­ци­о­нал­но ме­шо­ви­тих бра­ко­ва, али у вре­ме ка­да су у овом гра­ду у ве­ли­ком про­цен­ту жи­ве­ле три нај­број­ни­је на­ци­је у не­ка­да­шњој Ју­го­сла­ви­ји. С тим што су на тре­ћем ме­сту, по број­но­сти, за­пра­во, би­ли на­ци­о­нал­но нео­пре­де­ље­ни Ју­го­сло­ве­ни. На­и­ме, пре­ма по­пи­су, у Са­ра­је­ву је 1981. го­ди­не би­ло 189.000 Му­сли­ма­на, 133.000 Ср­ба, 76.000 Ју­го­сло­ве­на и 37.000 Хр­ва­та. Та­да је, пре­ма не­ким про­це­на­ма, сва­ки пе­ти брак у глав­ном гра­ду био ме­шо­вит, а да­нас у це­лој Фе­де­ра­ци­ји БиХ од укуп­но за­кљу­че­них бра­ко­ва ни сва­ки два­де­се­ти ни­је ме­ђу они­ма раз­ли­чи­те на­ци­о­нал­но­сти.

Пре­ма по­да­ци­ма из 2014, у та­ко­зва­ној МХ фе­де­ра­ци­ји за­кљу­че­на су 11.982 бра­ка, а од то­га са­мо је 551 био на­ци­о­нал­но ме­шо­вит. До да­нас још ни­је са­оп­штен на­ци­о­нал­ни са­став ста­нов­ни­штва БиХ, па ни Фе­де­ра­ци­је, али прет­по­ста­вља се да је у овом де­лу не­ка­да „нај­мул­ти­ет­нич­ки­је” ре­пу­бли­ке у том по­гле­ду до­шло до огром­них про­ме­на – уз пот­пу­ну до­ми­на­ци­ју Бо­шња­ка – Бо­шња­ки­ња. По­ме­ну­те 2014. у Фе­де­ра­ци­ји БиХ брак је за­кљу­чи­ло 9.553 Бо­шња­ки­ње, од ко­јих је са­мо два од­сто би­ло са су­пру­жни­ци­ма дру­гих на­ци­о­нал­но­сти, за­тим 1.734 Хр­ва­ти­це, од ко­јих је се­дам про­це­на­та ет­нич­ки ме­шо­ви­тих, док је у 50 од­сто бра­ко­ва, од укуп­но 125, ко­је су за­кљу­чи­ле Срп­ки­ње, муж био дру­ге на­ци­о­нал­но­сти.

Проф. др Сње­жа­на Мр­ђен, са Све­у­чи­ли­шта у За­дру, ка­же за „По­ли­ти­ку” да је и у вре­ме бив­ше Ју­го­сла­ви­је „у БиХ би­ло ма­ње за­кљу­че­них бра­ко­ва из­ме­ђу раз­ли­чи­тих на­ци­о­нал­но­сти не­го нпр. у Хр­ват­ској или Цр­ној Го­ри, а по­себ­но ако је упо­ре­ђу­је­мо са Вој­во­ди­ном. Та­ко је у БиХ про­сеч­но го­ди­шње у пе­ри­о­ду 1950–1990. би­ло 11 од­сто ет­нич­ки ме­ша­них бра­ко­ва, у Хр­ват­ској 16, у Цр­ној Го­ри 14, а у Вој­во­ди­ни 25 од­сто. Од 1996. го­ди­не удео ет­нич­ки ме­ша­них бра­ко­ва у БиХ се кре­ће око се­дам про­це­на­та, а 2014. из­но­сио је са­мо пет од­сто. Та­ко скром­но уче­шће бра­ко­ва из­ме­ђу раз­ли­чи­тих на­ци­о­нал­но­сти ни­је би­ло ни 1950. го­ди­не”.

Ра­ди­кал­не про­ме­не кад је о за­кљу­че­ним бра­ко­ви­ма на про­сто­ру не­ка­да­шње Ју­го­сла­ви­је реч до­жи­ве­ле су и дру­ге бив­ше ре­пу­бли­ке, у ко­ји­ма је удео до­ми­нант­не на­ци­је, по­сле ма­сов­них исе­ља­ва­ња оста­лих то­ком де­ве­де­се­тих го­ди­на, на­гло по­ве­ћан. Хр­ват­ска је на по­след­њем по­пи­су 2011. има­ла у укуп­ном ста­нов­ни­штву 90 од­сто Хр­ва­та и осам од­сто свих на­ци­о­нал­них ма­њи­на, док је на по­пи­су 1981. Хр­ва­та би­ло тек 75 од­сто, а Ср­ба 12 и Ју­го­сло­ве­на осам про­це­на­та. За­то не чу­ди по­да­так да је 1981. у Хр­ват­ској сва­ки ше­сти брак био на­ци­о­нал­но ме­шо­вит. Два­на­ест го­ди­на ка­сни­је, 1993, од свих бра­ко­ва скло­пље­них у Хр­ват­ској 88 од­сто су би­ли из­ме­ђу Хр­ва­та и Хр­ва­ти­ца, да би тај про­це­нат остао го­то­во исти и 2014. го­ди­не, што је знат­но ви­ше у од­но­су на 1990, ка­да је та­квих бра­ко­ва би­ло 65 од­сто.

Сње­жа­на Мр­ђен ка­же да је нај­ин­тен­зив­ни­је сма­ње­ње уде­ла ме­ђу­ет­нич­ких бра­ко­ва од 1990 (ка­да се упо­ре­ђу­ју све бив­ше ју­го­сла­вен­ске ре­пу­бли­ке) за­бе­ле­же­но у Хр­ват­ској, где је за са­мо три го­ди­не (1990–1993) удео та­квих бра­ко­ва сма­њен са 19 на де­вет про­це­на­та и та­ко је оста­ло до да­нас. То јест, 1990. у овој ре­пу­бли­ци је сва­ки пе­ти брак био ме­ђу­ет­нич­ки, а 2014 – сва­ки је­да­на­е­сти. „Узрок то­ме де­ли­мич­но је про­ме­на ет­нич­ке струк­ту­ре у Хр­ват­ској, а де­ли­мич­но и про­ме­на по­на­ша­ња ве­ћин­ске на­ци­о­нал­но­сти пре­ма ет­нич­ки хо­мо­ге­ном/хе­те­ро­ге­ном бра­ку. Исто та­ко, нај­и­зра­зи­ти­је про­ме­не у од­но­су пре­ма ет­нич­ки ме­ша­ном бра­ку – ако се упо­ре­ђу­ју ве­ћин­ске на­ци­о­нал­но­сти –ви­дљи­ве су код Хр­ва­та у Хр­ват­ској, код ко­јих је на­кон 1990. ма­ње од пет од­сто скло­пи­ло брак из­ван сво­је гру­пе, док је пре 1990. тај по­сто­так из­но­сио око 10 од­сто, што ука­зу­је на из­ра­зи­то за­тва­ра­ње уну­тар ет­нич­ке гру­пе.”

И Ср­би­ја (без КиМ) са­да бе­ле­жи пу­ну до­ми­на­ци­ју срп­ско-срп­ских бра­ко­ва. Прет­про­шле го­ди­не та­квих бра­ко­ва је би­ло 91 од­сто јер је срп­ско ста­нов­ни­штво у Ср­би­ји (без КиМ) нај­до­ми­нант­ни­је (84 про­цен­та). И то, не са­мо у цен­трал­ном де­лу не­го и у Вој­во­ди­ни, ко­ја је са 27 од­сто на­ци­о­нал­но ме­шо­ви­тих бра­ко­ва 1981. би­ла на че­лу та­да­шње ре­пу­блич­ко-по­кра­јин­ске ли­сте. Ме­ђу­тим, на по­пи­су 1981. у Вој­во­ди­ни је жи­ве­ло са­мо 54 од­сто срп­ског ста­нов­ни­штва, док је 2011. тај про­це­нат, углав­ном због до­се­ља­ва­ња из дру­гих ре­пу­бли­ка, по­ве­ћан на око 67 од­сто. То по­ве­ћа­ње уде­ла Ср­ба у укуп­ном ста­нов­ни­штву Вој­во­ди­не ути­ца­ло је и на сма­ње­ње ет­нич­ких бра­ко­ва чи­ји се број од 1990. сма­њу­је са 28 на 19 од­сто у 2014. го­ди­ни.

Пре­ма то­ме, ме­шо­ви­ти на­ци­о­нал­ни бра­ко­ви пра­те суд­би­ну укуп­них на­ци­о­нал­них кре­та­ња на про­сто­ри­ма бив­ше Ју­го­сла­ви­је: док су на­ци­је, у вре­ме по­сто­ја­ња Ју­го­сла­ви­је жи­ве­ле за­јед­но, или бар бли­зу јед­не дру­гих, за­јед­нич­ких бра­ко­ва је би­ло ре­ла­тив­но мно­го, а да­нас кад су но­ве др­жа­ве на овим про­сто­ри­ма ет­нич­ки ма­ње-ви­ше хо­мо­ге­не, и бра­ко­ви су хо­мо­ге­ни­ји. И би­ће, ве­ро­ват­но, све хо­мо­ге­ни­ји има­ју­ћи у ви­ду ис­ку­ства дру­гих зе­ма­ља у ко­ји­ма се та­ко­зва­не па­ту­ља­сте ма­њи­не ута­па­ју и, прак­тич­но, не­ста­ју у ве­ћин­ској на­ци­ји. То је по­зна­то ис­ку­ство срп­ског ста­нов­ни­штва у Ма­ђар­ској и Ру­му­ни­ји али и дру­гих на­ци­ја у дру­гим зе­мља­ма у ко­ји­ма су уда­јом не­ве­сте – при­пад­ни­це „па­ту­ља­сте” ма­њи­не за не­ко­га из ве­ћин­ског на­ро­да, то­ком сле­де­ће ге­не­ра­ци­је не­ста­ја­ла обе­леж­ја ме­шо­ви­те на­ци­о­нал­не по­ро­ди­це. То је уоби­ча­јен про­цес у свим зе­мља­ма јер при­пад­ни­ци ма­ло­број­них ма­њи­на ко­ји жи­ве у ре­ла­тив­но хо­мо­ге­ној на­ци­о­нал­ној др­жа­ви и не­ма­ју дру­ги из­бор не­го да се, кад је о брач­ним по­ну­да­ма реч, ута­па­ју у ве­ћин­ску на­ци­ју. Нпр. Ср­би у Хр­ват­ској су 1990. го­ди­не од укуп­но скло­пље­них бра­ко­ва, у 69 од­сто слу­ча­је­ва скло­пи­ли брак уну­тар сво­је ет­нич­ке гру­пе, а 2014. го­ди­не та­квих је бра­ко­ва би­ло 45 од­сто.

Ина­че, о то­ме ка­ко су на­ци­о­нал­но ме­шо­ви­те по­ро­ди­це жи­ве­ле на ра­том за­хва­ће­ним под­руч­ји­ма то­ком де­ве­те де­це­ни­је про­шлог ве­ка по­сто­је ра­зни ми­ни-из­ве­шта­ји и бе­ле­шке, а ми на­во­ди­мо јед­но из Ре­пу­бли­ке Срп­ске: „Ако је муж Ср­бин из РС, они су на­ста­ви­ли да жи­ве у РС. Ако је муж не­ср­бин, он­да је због нео­да­зи­ва­ња у вој­ску РС оста­јао без по­сла, да би се по­сле то­га исе­ља­вао, нај­че­шће с це­лом по­ро­ди­цом; или је од­ла­зио са­мо отац, а оста­ли су на­ста­ви­ли да жи­ве у РС и да чу­ва­ју имо­ви­ну. По­сле ра­та, не­ки му­же­ви су се вра­ти­ли, не­ки ни­су.”

А при­мер не­срећ­ног Ма­хи­ра Ра­ков­ца по­ка­зу­је ко­ли­ко на­ци­о­нал­но ме­шо­ви­ти бра­ко­ви и да­нас, у го­то­во јед­но­на­ци­о­нал­ним сре­ди­на­ма, мо­гу да бу­ду оп­те­ре­ће­ни пси­хо­ло­ги­јом ра­та и бал­кан­ске ис­кљу­чи­во­сти.

-----------------------------------------------------------

Го­ди­не 1990. сва­ки сед­ми брак у СФРЈ био је на­ци­о­нал­но ме­шо­вит

Др Сње­жа­на Мр­ђен ка­же да је удео хе­те­ро­ге­них, од­но­сно ет­нич­ки ме­ша­них бра­ко­ва у Ју­го­сла­ви­ји од 1950. до 1990. го­ди­не био у стал­ном у по­ра­сту (ако из­у­зме­мо раз­до­бља, 1950–1955, 1965–1970). Та­ко је 1950. би­ло скло­пље­но 15.700 ет­нич­ки ме­ша­них бра­ко­ва или 8,6 од­сто од укуп­но за­кљу­че­них бра­ко­ва. Че­тр­де­сет го­ди­на ка­сни­је (1990) тај број је из­но­сио 19.813, од­но­сно 13,5 од­сто (ви­де­ти гра­фи­кон). Или, 1950. го­ди­не од укуп­но скло­пље­них бра­ко­ва, сва­ки је­да­на­е­сти је био из­ме­ђу раз­ли­чи­тих на­ци­о­нал­но­сти, а 1990. сва­ки сед­ми. Упра­во је те го­ди­не, ка­да се СФРЈ рас­па­ла, удео ме­ђу­ет­нич­ких ве­за био нај­ви­ши од ка­да их пра­те ста­ти­стич­ки по­да­ци. Ако, ме­ђу­тим, на­пра­ви­мо ва­ри­јан­ту кре­та­ња ет­нич­ки ме­шо­ви­тих бра­ко­ва у „вир­ту­ел­ној Ју­го­сла­ви­ји” (на­кон 1990. го­ди­не), од­но­сно ако збро­ји­мо ме­ђу­ет­нич­ке бра­ко­ве на свим те­ри­то­ри­ји­ма бив­ше Ју­го­сла­ви­је, про­из­ла­зи да је на­кон 1990. по­че­ло на­гло сма­њи­ва­ње уде­ла ових брач­них ве­за – са 13,5 од­сто 1990. на де­вет од­сто 2005, као што је то би­ло сре­ди­ном пе­де­се­тих го­ди­на, кон­ста­ту­је др Мр­ђен.
------------------------------------------------------------------

Цр­но­гор­ско-срп­ска „ме­шо­ви­тост“

- Што се ти­че ево­лу­ци­је ет­нич­ки ме­ша­них бра­ко­ва у др­жа­ва­ма на­ста­лим на про­сто­ру бив­ше Ју­го­сла­ви­је, хо­мо­га­ми­ја/ен­до­га­ми­ја (иста на­ци­о­нал­ност) по­чет­ком де­ве­де­се­тих го­ди­на по­ста­ла је основ­на ка­рак­те­ри­сти­ка по­на­ша­ња у ме­ђу­ет­нич­ким од­но­си­ма (осим у Цр­ној Го­ри). Чак се и у Вој­во­ди­ни (ко­ја се кроз це­ло по­сма­тра­но раз­до­бље из­два­ја­ла као под­руч­је у СФРЈ с кон­стант­ним по­ра­стом ег­зо­га­ми­је) сма­њио удео ет­нич­ки ме­ша­них бра­ко­ва на­кон 1990. го­ди­не – на­по­ми­ње др Сње­жа­на Мр­ђен, ис­ти­чу­ћи да је у Цр­ној Го­ри још сре­ди­ном осам­де­се­тих го­ди­на за­бе­ле­жен тренд по­ве­ћа­ња скла­па­ња бра­ко­ва из­ме­ђу раз­ли­чи­тих на­ци­о­нал­но­сти, што је при­сут­но све до да­на­шњих да­на. Ме­ђу­тим, и ет­нич­ки са­став је од 1991. го­ди­не у Цр­ној Го­ри знат­но про­ме­њен. Од­но­си се то у пр­вом ре­ду на удео Цр­но­го­ра­ца и Ср­ба: док је удео пр­вих сма­њен са 62 (1991. го­ди­не) на 45 од­сто (2011), удео дру­гих је истих го­ди­на по­ве­ћан са де­вет на 29 од­сто. Мо­же се прет­по­ста­ви­ти да је ет­нич­ка хе­те­ро­ге­ност Цр­не Го­ре ути­ца­ла на укуп­но по­ве­ћа­ње ег­зо­га­ми­је (ет­нич­ка раз­ли­чи­тост). Ов­де тре­ба на­по­ме­ну­ти да ни­је реч о кла­сич­ној про­ме­ни ет­нич­ке струк­ту­ре Цр­но­гор­ци/Ср­би не­го је она ре­зул­тат про­ме­не у из­ја­шња­ва­њу (Ви­ди: Па­рант, А., Пе­нев, Г., Ре­ми­ко­вић, С. (2008). „Les Monténégrins au Monténégro: ma­jo­ri­ta­i­res hi­er, mi­no­ri­ta­i­res de­main?, AIDELF, Col­lo­que de Québec: Démo­grap­hie et cul­tu­re).  Упра­во сто­га је те­шко пред­ви­де­ти ко­ли­ко је из­ја­шња­ва­ње о на­ци­о­нал­но­сти у ви­тал­ним до­га­ђа­ји­ма би­ло по­сто­ја­но и ко­ли­ко је у хе­те­ро­ге­ним бра­ко­ви­ма „ствар­них хе­те­ро­ге­них бра­ко­ва”. 

 

Коментари30
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.