Понедељак, 06.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Морали бисмо много више да се уплашимо

Свет ће преживети ако Кери Бредшо не купи још један пар ципела, док је у неким другим друштвима питање еманципације жене заиста питање живота и смрти, каже Александар Симић, композитор
Александар Симић (Фото: приватна архива)

Композитор Александар Симић недавно се вратио са фестивала Сехер у Индији, где је са њиховим музичарима извео серију концерата. Фестивал је идејно дете Санџива Баргаве, који је и главни саветник за културу премијера Модија. Он је организовао чувену Модијеву посету Њујорку и спектакл у Медисон Сквер Гардену, као и програме за две Обамине посете Делхију.

– Домаћини у Њу Делхију желели су да чују како би моја музика звучала ако би је одсвирале звезде њихове музике на традиционалним инструментима, попут ситара, сантура, индијске виолине и индијског чела, до различитих хинустанских и карнатичких перкусија. Наравно да је то подразумевало и то да о индијској музици научим што више, како бих могао да знам шта смем да очекујем и где морам да се прилагодим. Било је узбудљиво, јер не можете истински да разумете један сегмент било које цивилизације, па чак ни музику која је, како кажу, универзални језик човечанства, а да нисте покушали да боље разумете историју и језик и менталитет тог народа – истиче Александар Симић.

И за њега, као и за многе, Индија је фасцинантна: судар супротности, од првих цивилизација у долини Инда до данашњег статуса једне од водећих земаља у домену информационих технологија, нуклеарног и свемирског програма, до мање пријатних ствари попут демографског бума и загађења.

– С једне стране имате Ашоку и Чандрагупту као прекурсоре западне демократије и идеје људских права, а с друге неке од више десетина угњетених каста. Концерте смо, на моју изричиту молбу, посветили идеји еманципације жена, које у индијском друштву имају изузетно тежак положај. Мислим да много више има смисла бити феминисткиња, поготово феминисткиња мушког пола, у Индији или Саудијској Арабији, него на Менхетну. Свет ће преживети ако Кери Бредшо не купи још један пар ципела, док је у неким другим друштвима питање еманципације жене заиста питање живота и смрти – истиче наш саговорник.

После ових наступа, упутио се за Катманду где су његови пријатељи Ед и Тања Вејн организовали концерт посвећен деци Непала, у чију су се организацију укључили и УНИЦЕФ и УСАИД, али је концерт у последњем трену одложен за новембар.

–  Ед је још 1999. године дошао у регион желећи да помогне деци Косова, да би схватио како је помоћ и те како потребна и деци Србије. Овде је провео године свог живота, чинећи чаробне ствари, обнављајући и градећи нова крила у болницама попут Олге Дедијер или дечије психијатрије у Палмотићевој, правећи паркове за игру по најсиромашнијим насељима и гурајући програме здравствене и социјалне заштите деце. Захваљујући њиховој фондацији „The Bridge of Life” у Србији је почео да функционише и програм „Кловнова лекара”. Тренутно зидају школу у делу Непала, који је погођен земљотресом у априлу прошле године – каже Александар Симић.

Концерт у Коларцу
Вечерас ће хор „Барух” извести Симићеву музику у Позоришту на Теразијама, на концерту посвећеном сећању на холокауст. У суботу, петог марта у 20 часова у Коларчевој задужбини симфонијски оркестар Макрис, са диригентом Предрагом Гостом, извешће дела Мусоргског и Џона Вилијамса, као и „Uder one roof” Александра Симића. Овај концерт биће приређен и следећег дана у новосадској Синагоги од 20 часова.

Наш саговорник до сада је компоновао бројна дела поводом значајних годишњица: „Under one roof”, поручено од Уједињених нација, „Портрет маршала Жукова” – поруџбина Руске федерације за прославу 50 година победе над фашизмом, „Малу божију службу” – поводом 25 година понтификата папе Јована Павла Другог. Сарађује са фондацијама из света, а контакте је градио дуги низ година, живећи у иностранству, од Авганистана до Индонезије, захваљујући ангажману свог оца Стевана Симића.

Отац је дипломирао режију код чувеног Бергмана. Написао је око 15 књига поезије и политичких анализа, а за путопис о Грчкој одликовала га је тадашња министарка културе Мелина Меркури...

– Сигурно да је отац крив за моју веру у важност друштвеног ангажмана појединца. Његов први филм „Проклети странац” помогао је промену закона о странцима у шведском парламенту. Уследио је рад на филму о последњем иранском шаху Рези Пахлавију, са тада живим и устоличеним Резом, што је оца из света шоу-бизниса превело у свет привреде и политике. Мој стари је и ту покушавао да унесе велику, некада чак и наивну дозу идеализма и осећаја за правду, и зато му се искрено дивим. Захваљујући њему, многе догађаје о којима се тада писало по новинама, а сада већ учи у уџбеницима, испратио сам из првог реда, шуњајући се кроз ситуације у којима иначе нема места за децу – истиче Симић.

И даље, како додаје, има огромно поштовање за политику као „уметност могућег”, али је исто тако рано схватио да се њоме нажалост најчешће баве они који своје личне интересе стављају испред оних општих.

– Сведоци смо општег пада вредности, због чега трпи целокупно човечанство, а мислим да се то најбоље види на примерима неадекватних политичких елита, готово свих друштава . Зато верујем да сви морамо у политику, ако смо спремни да урадимо нешто добро, да се сачува образ и интегритет. Слободан човек може дати већи допринос од неког ко пре свега мора да служи интересима партије. Потребно је далеко више храбрости, од оне коју демонстрирају политичари, да би се на прави начин ухватили у коштац са актуелним проблемима. Зика вирус, нови хладни рат, климатске промене, све заједно је много за планету у којој је пажња окренут ка ријалитијима и беспризорним тривијалностима. Морали бисмо много више да се уплашимо и да схватимо да морамо да почнемо да решавамо проблеме, а не да очекујемо да ће се они сами решити ако само довољно чекамо. Када студент падне испит, ту је увек други рок. Чини ми се да је ово сада већ онај додатни августовски рок за човечанство, и бојим се да оно тога није свесно – истиче Александар Симић.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.