Четвртак, 28.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Почетна цена за железару 45 милиона евра

За сада је, као једини кандидат за учешће на новом тендеру, виђена кинеска компанија ХБИС
Вредност железаре процењена је на 91,3 милиона евра (Фото Танјуг)

Влада Србије расписала је јавни позив за прoдају „Железаре Смедерево”, а почетна цена на тендеру износи 45.689.500 евра. Како се наводи у огласу који је данас објављен у „Политици”, заинтересовани понуђачи пријаве могу поднети најкасније до 30. марта до 12 часова.

Према извештају овлашћеног проценитеља, тржишна цена челичане износи 91.379.000 евра. Почетна цена на тендеру представља 50 одсто процењене вредности имовине.

На продају је изнета комплетна имовина: непокретности, земљиште и објекти, покретна имовина, залихе, удео у капиталу и нематеријална имовина.

За сада је, као једини кандидат за учествовање на овом тендеру, виђен кинески ХБИС. Како је истицао премијер Александар Вучић, Кинези намеравају да у челичану уложе 120 милиона евра, али за то нам треба дозвола из Брисела.

Како су за „Политику” објаснили представници делегације Европске уније у Београду, наша држава сада треба накнадно да докаже да је помоћ коју је железара добијала пре 1. фебруара 2015. године била у складу са правилима ЕУ.

Након одласка „Ју-Ес стила”, почетком 2012, одржавање у животу овог предузећа пореске обвезнике коштало је око сто милиона евра годишње. Држава је челичани помагала све до 1. фебруара 2015. После тог датума, правила ЕУ строго забрањују државну помоћ индустрији челика. Према Протоколу пет ССП-а, који је потписан 2010. Србија је имала рок да у периоду од пет година помаже железари, како би њено пословање поставила на здраве ноге. Занимљиво је да је пре истека забране, крајем 2014, Фонд за развој одобрио кредит железари у износу од 13 милијарди динара (110 милиона евра) за обртна средства.

Након што је први покушај продаје челичане пропао прошле године, влада је ангажовала професионални менаџмент чији циљ је био да постави железару на здраве основе и омогући јој да послује позитивно. Када је прошле године 21. марта у Смедереву потписан уговор са компанијом „ХПК инжењеринг”, премијер Александар Вучић рекао је да је челичани осигурана будућност и нагласио да ће железара пословати позитивно. Менаџмент железаре недавно је саопштио да је челичана 2015. завршила у минусу. Уговор о ангажовању професионалног менаџмента влада никада није објавила, упркос инсистирању јавности.

Ситуацију додатно компликују ниске цене челика. Према последњим подацима, тона хладно ваљаног челика у западној Европи 22. фебруара коштала је 362 долара по тони. У Америци је била нешто скупља (441 долар). Кинески челик је, очекивано, најјефтинији и кошта 262 долара по тони, што је чак 100 долара јефтиније од европског. Ниска цена кинеског челика многе европске произвођаче је завила у црно. У Великој Британији је, на пример, у последњих неколико месеци око четири хиљаде радника индустрије челика остало без посла.

Према подацима Светске асоцијације за челик, Кина држи чак половину светске производње ове сировине. На крају 2014. цео свет произвео је 1,6 милијарди тона челика. Кина је те године произвела више од 820 милиона тона. У најбоље време, кад је цена челика на светском тржишту расла, „Железара Смедерево” је, према наводима са њихове званичне интернет презентације, производила око два милиона тона челика годишње.

Кинеска држава, како се тврди, субвенционише произвођаче челика. Има и оних који сматрају да се Брисел управо због те чињенице рогуши на Београд, јер ће се Кинези на овај начин приближити Европи. Ипак, ни у Кини не тече мед и млеко. Последњи подаци показују да је ове године и производња челика у Кини смањена. Кинески званичници очекују отпуштање 1,8 милиона радника у домаћем сектору угља и челика, или око 15 одсто радне снаге. Отпуштања су у оквиру настојања званичног Пекинга да смањи прекомерну индустријску производњу.

Коментари19
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.