Уторак, 07.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИЗА КУЛИСА

Симулира ли ЕУ проширење на Балкан

Бриселу у скорој будућности не одговара пријем земаља нашег региона, али ако би јавно то рекао, изгубио би моћ условљавања којом ипак покушава да мења ствари у региону, каже Маја Ковачевић
(Фото Ројтерс)

Садашњу слику проширења Европске уније на западни Балкан Хедвига Морваи, извршна директорка Европског фонда за Балкан, протумачила је овако: „Ми се претварамо да се интегришемо, Европа се претвара да се шири”.

Да ли је ова интригантна оцена (која асоцира и на добро познато игру речи с почетка деведесетих, кад се некима учинило да ће све бити игра) сасвим тачна?

Србија је пре више од две године отворила приступне преговоре, а „отпечаћена” су само два поглавља. БиХ је прошлог месеца предала молбу за кандидатуру, Црна Гора је отворила 22 поглавља за три и по године, Албанија две године има статус кандидата, а Македонија је на тој позицији већ једанаест година.

Поређења ради, у државама које су од 2004. улазиле у Унију преговори су трајали најдуже шест година. Словачка, Малта, Летонија и Литванија затвориле су их за непуне три године, четири године требало је Словенији, колико и Бугарској и Румунији, а једино је у случају Хрватске то било шест година.

Критеријуми за пријем балканске петорке су, заправо, знатно проширени и пооштрени (уместо 31, сада има 35 поглавља), не само због тога што је ЕУ решила да јој се грешке не понављају, као с проширењем 2007, већ и због тога што се и сама најпре нашла у институционалној, затим у финансијској, а онда и у мигрантској кризи. Отуд се одавде у последње време чују и поруке да није више привлачна као што је била.

Саговорници „Политике” истичу, међутим, да садашња ситуација није нова, већ да је мигрантска криза постојећем сету проблема додала „само још једну димензију”, јер на Балкану нема институција изграђених по евростандардима, нити је ово подручје економски спремно за Унију.

Маја Ковачевић, доцент на Факултету политичких наука, сматра да теза о глуми региона може да се брани и на случају Македоније, у којој током толиких година тежња за евроинтеграцијом није довела до тога да та земља добије стабилну, демократску власт и функционалне институције, затим БиХ, у којој прокламована тежња ка чланству није довело до већих помака, али и Црне Горе, у којој толике године наводне борбе за чланство у ЕУ нису довеле ни до промене власти.

„Могло би да се каже да се у Србији примећују помаци, али велико је питање колико је ту заиста реч о посвећености друштва и државе, а колико о обезбеђењу политичке позиције онима који су на власти”, мисли Ковачевићева.

Она каже и да Унији у скорој будућности не одговара пријем земаља нашег региона. „Ако би јавно рекла да у наредних десет година нема проширења, онда би изгубила моћ условљавања којом ипак покушава да мења ствари на Балкану”, наглашава, у уверењу да је ипак могуће и без чланства и без процеса приступања изградити озбиљну економију која би била тесно повезана са ЕУ. „Ако имате исте стандарде, наравно да ћете олакшати пословање. А да ли ће страни инвеститор доћи, то не зависи само од тога да ли сте у процесу приступања, него и од тога да ли заиста имате озбиљно окружење. Наравно да ће инвеститор из Немачке пре доћи овде него у Тајван, јер му је јевтиније”, објашњава.

А да ли онда ЕУ има „морално право” да поставља услове? „ЕУ се у односу на Србију и друге земље региона понаша као што би се понашала свака велика сила у односу на мању земљу – покушава да добије што више, а да да што мање. А на нама је да покушамо да се изборимо да добијемо што више”, истиче Ковачевић.

Извор „Политике” близак бриселским круговима сматра, пак, да је садашња ситуација у процесу проширења гора него икада, јер се економска и политичка криза прелила из ЕУ на регион. Истовремено, овдашње политичке власти нису биле у стању да развију самосталне алтернативе, пре свега око социоекономског развоја.

„Разлог застоја у проширењу није то да се неко претвара, него је економске природе”, каже и објашњава да се земље региона од 2008. удаљавају од ЕУ. „Ако не можете да приближите свој економски систем макар просеку ЕУ, онда немате ни подлогу на основу које правите међусобно приближавање”, истиче и конкретно наводи да је незапосленост на Балкану готово двоструко већа него просечна незапосленост у ЕУ, затим да све ове земље имају БДП по становнику испод трећине просека ЕУ, као и да њихова задуженост расте. „А оно што је кључно јесте да отворен економски систем у којем простоји слобода кретања робе и капитала балканске земље не могу да издрже. Јер, да би плаћале увоз, пензије и социјалне обавезе, све се те земље задужују и њихови дугови врло брзо расту. Другим речима, постојање политичког и економског система у тим земљама плаћа се кроз задуживање, што води у грчки сценарио, до тренутка кад то више неће моћи да се отплаћује”, његово је мишљење.

Наш саговорник подсећа и на истраживање Светске банке, од пре неколико седмица, које показује да би земље у региону морале да имају просечан годишњи раст од шест одсто да би до 2030. достигле просек ЕУ (у Србији се за ову годину прогнозира раст БДП од 1,8 одсто). „Већ досађујем људима, говорећи: немојте да губите време причајући о институцијама и о корупцији, већ погледајте основне цифре и модел економског развоја који постоји у ЕУ и видећете да је то кључни проблем, и Србије и свих других”, наглашава наш бриселски извор.

Коментари21
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.