Субота, 01.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Послодавци и запослени слабо користе могућност мирног решавања радних спорова

(Фото Пиксабеј)

Што због незнања, што због недовољне обавештености, послодавци и запослени, било у јавном или у приватном сектору, слабо користе могућност за потпуно бесплатно решавање свог радног спора уз помоћ арбитра Републичке агенције за мирно решавање радних спорова. Наиме, сви радни спорови који се тичу отказа уговора о раду, уговарања и исплате минималне зараде, дискриминације и злостављања на раду, накнаде трошкова који се односе на исхрану у току рада, долазак и одлазак са рада, исплату јубиларне награде и исплату регреса за коришћење годишњег одмора, могу да се решавају уз помоћ независног арбитра.

Најбитнија одлика поступка за мирно решење радног спора јесте да је арбитражно решење правоснажно и извршно и потпуно исте правне снаге као правоснажна судска пресуда у радном спору. Овај вансудски, алтернативни вид решавања радних спорова, који је предвиђен Законом о мирном решавању радних спорова у правном систему Републике Србије, постоји већ 10 година.

Међутим, према статистичким подацима, у Србији је тренутно у току око 40.000 радних спорова који се воде пред судовима, док је за 10 година рада Агенције учешће миритеља и арбитара било затражено у свега 13.500 случајева.

За разлику од судског поступка, који се покреће тужбом уз плаћање судске таксе, овај је потпуно бесплатан и не захтева ангажовање адвоката.

Директор Агенције Миле Радивојевић указао је да је додатна предност мирног решавања радног спора пред Агенцијом – ефикасност, јер је време трајања поступка орочено на 30 дана, за разлику од судског поступка.

Поступци у којима се тражи мирно решење, када су у питању индивидуални спорови између послодавца и запосленог, покрећу се или заједничким предлогом или предлогом једне стране Агенцији, која у овом другом случају позива другу страну да се изјасни да ли прихвата мирно решавање спора. Уколико не прихвати, поступка неће ни бити, што је у духу начела добровољности.

Стране могу заједнички да изаберу арбитра са листе која се налази на сајту Агенције www.ramrrs.gov.rs, а уколико се о томе не споразумеју, њиховог арбитра одредиће директор Агенције.

Поступком за мирно решавање радног спора руководи арбитар, а расправа је јавна и по правилу се одржава у просторијама послодавца, али арбитар увек може да искључи јавност на захтев страна у спору из оправданих разлога, наводи се у Закону о мирном решавању радних спорова. Тај Закон регулише и мирно решавање колективних радних спорова, односно учешће миритеља са листе Агенције у колективном преговарању између синдиката и послодаваца, а ради пружања помоћи и спречавања настанка спора. За разлику од индивидуалног спора и улоге арбитра, миритељ се током преговора залаже да Одбор за мирење у року од 30 дана донесе препоруку о решењу спорних питања, која није обавезујућа за стране у спору. Уколико стране прихвате његову препоруку, оне ће о томе закључити споразум.

Током 2015. године пред Агенцијом су покренута 322 радна спора, од којих су 292 индивидуална и 30 колективних радних спорова.

Поводом спорова у којима је Агенција имала највеће успехе у претходном периоду истичу се спорови поводом злостављања и дискриминације на раду, за које је поднет 71 предлог за мирно решавање.

Агенција је посредовала у преговорима за седам штрајкова и 22 поступка поводом закључивања, измене, допуне или примене колективног уговора.

Према речима директора Агенције, у последње време се може видети како се запослени одлучују на најрадикалнији облик остварења својих права, који је уједно и незаконит – а то је штрајк глађу.

„Наша препорука је да се, пре него што се одлуче на такав корак, обрате Агенцији и сачекају епилог поступка пред Агенцијом”, истакао је Радивојевић. (Танјуг)

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.