Уторак, 24.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Шта је спорно у договору о мигрантима између Турске и ЕУ

Детаљни план тек треба да се усагласи како би се на самиту следеће недеље потписао споразум

Турска и Европска унија су се на самиту у Бриселу начелно договориле око плана за ублажавање прилива миграната и тражилаца азила који бежећи од конфликта преко Егеја долазе у Европу. Најспорнији део тог програма је предлог да се сиријски тражиоци азила шаљу натраг у Турску.

Према оквирном договору, чланице ЕУ се обавезују да за сваког Сиријца кога би Анкара прихватила натраг, директно из Турске прихвате и разместе по једну сиријску избеглицу. Циљ је да се директним преузимањем избеглица онемогуће кријумчарске мреже и да се мигранти подстакну да легалним путем остваре свој избеглички статус.

Детаљи план тек треба да се усагласи како би се на самиту следеће недеље потписао споразум, а у међувремену су многе надлежне међународне институције изразиле забринутост указујући на права и међународне обавезе о примању избеглица договорене још 1951. Конвенцијом о избеглицама. Такође се подсећа на повеље о фундаменталним правима које је усвојила ЕУ, које укључују и „гаранцију права на азил”.

Комесаријат за избеглице УН упозорава да масовно и насумично враћање миграната у Турску из Грчке не би било у складу са европским и међународним правним нормама.

Европска комисија верује да је нови план правно заснован и да захтева само одређене промене у грчком и турском закону.

Председник Европске комисије Жан-Клод Јункер указује на одредбе у закону ЕУ о процедури за добијање азила које омогућавају државама чланицама да прогласе апликацију за међународну заштиту „неприхватљивом” ако се „земља која није чланица сматра сигурном трећом земљом за подносиоца захтева”.

А шта су критеријуми које би морала да задовољи та трећа земља како би се сматрала сигурном?

По европском закону о азилантима сигурна трећа земља јесте она у којој „нема угрожавања на расној, верској, политичкој или националној бази”.

Та земља морала би да се придржава и других принципа – она не би смела насилно да депортује људе у њихову матичну државу, ако им тамо прети прогон или ако су тамо угрожени на неки други начин.

Сиријски држављани у Турској, међутим, немају избеглички статус, највећи део њих нема ни радну дозволу, а само један мали проценат сиријске деце похађају школе, многи малолетници раде физичке послове или просе како би финансијски помогли своје породице, пише „ЕУ Обзервер”. Бриселски портал такође наводи мишљење Иверне Мекгован из Амнести интернешенела, која каже да се „ни помоћу маште” Турска не може сматрати сигурном трећом земљом, и да ЕУ на њу не би никако смела да препусти своје обавезе.

Јункер међутим одговара да се не може земља кандидат за улазак у ЕУ проглашавати несигурном.

Ни на друга питања нема за сада јединственог одговора. Шта ће се, на пример, радити са мигрантима који се не квалификују за добијање азила. Лидери ЕУ заложили су се да се економски  и други мигранти  којима није потребна међународна заштита врате по хитном поступку из Грчке у Турску, и да се предност да онима којима је заштита неопходна.

Бриселски званичници обећали су да ће до следећег дводневног самита 17. марта све ставке овог плана ускладити са правним нормама.

Питање које лебди у ваздуху јесте – да ли ће договор утицати да се ублажи прилив миграната и да ли ће се зауставити опасан пут преко Егеја у чијим водама је страдало хиљаде бескућника. По једној логици, уколико се план буде ригорозно поштовао, избеглице неће ризиковати свој живот да би прешли у Грчку, одакле ће бити одмах враћени у Турску. Европска унија се међутим обавезала да ће ове и следеће године прихватити и разместити само 20.000 Сиријаца, што је јако мали број, имајући у виду да је 4,8 милиона људи до сада побегло из Сирије, пише „Њујорк тајмс”. Не говори се ни о онима који беже из других конфликтних зона и земаља где им је живот угрожен.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.