Уторак, 28.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
Интервју: Драган Станојевић, социолог

Страх од неизвесности – највећи проблем младих

Дете чији родитељи имају само основну школу има чак 80 пута мање шансе да стекне високо образовање него оно чији бар један родитељ има факултет
(Фото лична архива)

Генерације рођене осамдесетих, нажалост, само су магловито запамтиле ту златну деценију високог стандарда, добре музике, слободе остварене пред смрт комунизма и још недочеканог империјализма, у којој је Ђоле наивно спевао „Рачунајте на нас”. Они који су из сигурности материце изашли деведесетих, срећом, нису запамтили да је међу њима било оних који су пропузали у склоништима. Да су их будили песмама Баје Малог Книнџе. Нису ни стигли да „пљуну”, а већ су слушали „Олују”. Срећа је да су само из родитељске приче сазнали да им за камаре безвредних динара нису могли купити ни млеко, а о „памперс” пеленама могли су да сањају. Дафина им је била мајка, а газда – Језда. Истовремено – неки од клинаца могли су се обогатити носећи гајбице. Али је било потребно и да им у том послу помогне мама – супруга самог председника Србије. Зато су неки уместо гајбица носили пиштоље. Хит је био филм настао на основу задњих страна нашег листа – „Видимо се у читуљи”. И тек што је то зло одлетело са НАТО бомбардерима, настављена је транзиција. Стасавало се уз „Буђав лебац”.

Најпожељније особине – образовање, амбициозност, рад.
Фактори стварног успона у друштву – личне везе, политичке везе и породично порекло.

Срећа је у свему да је мозак чудан механизам. Потискује лоше…

Американци су у свом стилу ове генерације назвали ипсилон. Неки их зову миленијумска деца, али и то је маркетиншки а не социолошки појам јер је реч о бројним генерацијама људи који данас имају од 15 до 35 година. Све њих социолози третирају као – младе.

– Тачно је да је деведесетих неко изгубио детињство, неко младост, а неко средње доба. Али деведесете више нису тема. Наше друштво није тако подељено да би се та тема проблематизовала. Супротно од наших, на Западу влада веровање да су ове генерације размажене, нарцисоидне, а то није сасвим тачно. Реч је о генерацијском неразумевању и свака претходна је следећу описивала као себичну, па се тај нарцисизам лепи и беби-бум генерацији – каже Драган Станојевић, социолог, коаутор више студија о младима.

Али какви су млади код нас. Како њих оцењују истраживачи нашег друштва?

То су генерације које покушавају да се прилагоде и, колико је то могуће, планирају у оваквим условима своју будућност. Они су у дискрепанци између друштва у којем би волели да живе и онога што виде да наше друштво јесте. Када их питате шта су најпожељније особине, одговарају – образовање, амбициозност, рад. Али када их питате шта су фактори стварног успона у друштву, наводе – личне везе, политичке везе и породично порекло. Виде реалну слику Србије и много раније прихватају све те канале као легитимне, као нужно зло.

Некада је демократичност једног друштва оцењивана и кроз вертикалну проходност. Могућност да паметно, талентовано дете са села, или из радничке породице стигне до врха друштвене лествице. Има ли сада таквих могућности?

Тешко. Озбиљна истраживања су показала да дете чији родитељи имају само основну школу – има чак 80 пута мање шансе да стекне високо образовање него оно чији бар један родитељ има факултет. Шансе су им три пута мање уколико су родитељи завршили средње школе. Реформа је драстично повећала број уписаних међу свим слојевима, али и неједнакост у високом образовању.

Јаз између друштвених класа је све већи. Систем друштвене подршке у виду стипендија и студентских кредита је недовољно фокусиран. Али, опет је за школовање битније образовање, а мање социјално-економски статус родитеља.

Министар за омладину и спорт Вања Удовичић је изнео податак да је стопа незапослености младих од 15 до 24 године већа од 47 одсто. Каква је судбина ових генерација када изађу из клупа?

Позиција свих на тржишту рада је све неизвеснија, а посебно младих. Флексибилизација рада на Западу се одвија уз строге регулативе, а код нас тога нема у довољној мери. Измене Закона о раду омогућиле су лакше отпуштање, скраћивање радног времена, повећање броја оних који раде на уговор...

Илустративан је податак да је 2008. године 80,4 одсто младих који су имали среће и добили посао радило на неодређено време, а сада је то случај са свега 68,4 одсто запослених. Свака десета млада особа ради у нерегистрованој фирми, а број оних који остају без права из радних односа типа пензионо, здравствено осигурање, боловање – у драстичном је порасту.

Ова година проглашена је годином предузетништва. Да ли је то шанса за младе, да сами себи направе и радно место, отворе фирму?

Свакако да постоји потенцијал, али је привредни амбијент недовољно стимулативан. Међу младима има врло мало предузетника. Доминирају они који су завршили занате и средње стручне школе. Високообразованима је омиљена дестинација – јавни сектор. Што бисмо рекли језиком младих – образовани гађају сигурицу. Разлог томе је што у приватном сектору не може да се планира ни одмор, ни викенд, па ни породица. Ове генерације су рационалне, зато неретко и одлажу заснивање породице јер најчешће немају стамбене и финансијске услове за тако нешто. Није чак толико битна ни висина прихода, већ сигурност. Страх од неизвесности је огроман, они одрастају уз сталне ризике. Извесност прихода би сасвим сигурно убрзала транзицију ка родитељству.

Општепознато је чиме све послодавци условљавају жене да би задржале посао.

Али има тврдњи да је распрострањени „мамизам” узрок све ређем и све каснијем заснивању породице. Да смо као и медитерански народи склони да дуго остајемо уз мајку?

Има и тога, али питање је у којој мери. Значајна је та веза са породицом. У анкети коју смо радили показало се да половина оних који живе у заједници каже: ако бих имао услове – осамосталио бих се. Али, других 50 одсто то не жели и ако може. Неће у сопствени стан јер је са родитељима живот јефтинији. Други разлог је и мањи јаз међу различитим генерацијама. Сукоби су ређи јер су се вредносни системи родитеља и деце приближили.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.