Недеља, 26.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

О рехабилитацији Недића уз покличе царској Русији и Совјетском Савезу

Уз скандирање групица радикалних десничара и комуниста пред Вишим судом у Београду јуче је у корист председника владе окупиране Србије Милана Недића сведочила Босиљка Кујунџић (88) – Наредно рочиште заказано за 3. мај, када би требало да сведоче историчар Бојан Димитријевић и Никола Милованчев, из Управе исељавања Словенаца у току Другог светског рата
Улични „претрес” допуњен је вербалним сукобом о „првој и другој Русији”, клицањем Црвеној армији и махањем заставом Романових (Фотографије Дарко Ћирков)
Босиљка Кујунџић (88), монахиња Јевросима у манастиру Тројеручица

С једне стране Тимочке улице, испред Вишег суда, комунисти и групица активиста за људска права, а преко пута радикални десничари. Између сукобљених табора ред полицајаца, ред новинара, ии понеки стражар Вишег суда у Београду... У таквом амбијенту, готово идентичном као и током претходних рочишта, јуче је настављен поступак за рехабилитацију Милана Недића, председника такозване Владе народног спаса у окупираној Србији 1941–1944.

Улични „претрес” допуњен је вербалним сукобом о „првој и другој Русији”: левичари су певали химну Совјетског Савеза и клицали у славу Црвене армије, на шта је група Недићевих присталица узвраћала покличем: „Живела, живела, царевина Русија” и махањем заставе Романових.

„Милан Недић”, „Милан Недић”, скандирали су десничари, на шта су њихови противници  одговарали „фашиста” и „усташа” . А када су окупљени под стегом Недићеве Србије усташом назвали Јошку Броза, једног од предводника антифашистичког табора и унука Јосипа Броза Тита, он им је узвратио – подигнутим средњим прстом.

„С Павелићем се дружио, Хитлера је служио”, скандирано је с левице, док су опоненти узвраћали клицањем „Живела, живела Недићева Србија”. Екстремни десничари салвом погрда су се обрушили ии на издвојену групу из удружења „Жене у црном”, који су осим симбола своје невладине организације истакле и ЛГБТ заставу.

Оба табора су пред Виши суд стигла опремљена, тако да су вербални дуели одзвањали читавом улицом, а јасно су се могли чути и у самој судници, где је јуче сведочила Босиљка Кујунџић (88), данас монахиња Јевросима у манастиру Тројеручица. Она је говорила у Недићеву корист, тврдећи да је захваљујући њему спасена из логора Топовске шупе, а потом збринута у једној београдској породици. Пред судом је изјавила да је са мајком (која је одбила да се покатоличи) и петоро својих сестара из Сарајева 1941. после Ускрса транспортована у Србију. Биле су заточене у београдском логору Топовске шупе.

Претећи графити
На просторијама Нове комунистичке партије Југославије и СКОЈ-а јуче су осванули претећи графити, тврде у НКПЈ. Како претпостављају, поруке ’Смрт комуни. Збор’, ’Комунисти крај вам доћи мора, судиће вам омладина Збора’, ’Анти антифа’… исписали су активисти љотићевске омладинске организације „Збор”.
Из НКПЈ и СКОЈ-а наводе да је демолирана и табла са именом партије испред улаза и подсећају да су сличним претњама били изложени и средином 2014. године.

„После шест месеци, сестре и ја смо ослобођене, како нам је речено, на ургирање комесара за избеглице Недићеве владе Томе Максимовића. Милан Недић је тражио да се деца из логора сместе у домове Београђана”, устврдила је Босиљка Кујунџић. У наставку сведочења, истакла је да током тих шест месеци у логору није видела ниједног припадника такозване Недићеве страже, јер су Топовске шупе биле под искључивом командом Немаца. Иначе, према тврдњама појединих историчара, овај први логор на подручју Београда у Другом светском рату осигуравали су управо „недићевци”.

На јучерашњем рочишту, Зоран Живановић, пуномоћник предлагача рехабилитације, оспорио је записник о саслушању Милана Недића од 9. јануара 1946. године који је саставила Комисија за утврђивање злочина окупатора.

„Сматрамо да записник није валидан, јер не садржи ни потпис Милана Недића, а ни оних који су га саслушавали. Такође, у 14 наврата изостављена је изјава Недића. Осим тога према Правилнику о раду државне комисије за утврђивање злочина окупатора и помагача, она није била овлашћена да доноси никакве одлуке и оцењује ко је злочинац, већ само да води предистражне радње”, навео је Живановић, који је од суда захтевао да од Архива Србије затражи више од 1.600 страница докумената о боравку Недића у притвору, истрази и смрти.

Предлагачи рехабилитације јуче су одустали од предлога за сведочење проф. др Косте Чавошког и предложили да у наставку поступка буду саслушани историчар Владимир Сужњевић и избеглица из НДХ Вељко Ђурић. Следеће рочиште заказано је за 3. мај, а као сведоци за тај датум су предложени историчар др Бојан Димитријевић и тадашњи представник Управе исељавања Словенаца Никола Милованчев.

Александар Недић, праунук шефа владе окупиране Србије, после рочишта је изјавио да се како поступак одмиче све више „открива истина и обарају неке историјске предрасуде о Милану Недићу”.

„Не спорим да свако може да буде за или против рехабилитација, али Ивица Дачић или Александар Вулин као представници владе не би требало да се изјашњавају о томе, јер тиме могу директно да утичу на рад суда”, навео је Александар Недић.

Коментари57
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.