Субота, 27.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Не ради више ни врњачки радио

Уплитањем политике у програмску концепцију и после две неуспешне приватизације угашена је једна од најслушанијих радио-станица у бившој Југославији
Некадашња зграда Радио Врњачке Бање (Фото: М. Аранђеловић)

Врњачка Бања – Затамњен екран кад изаберете врњачку ТВ, а нема више ни сигнала Радио Врњачке Бање. Тако је од пре два дана, јер им је РЕМ одузео дозволу за рад, а предузеће је у поступку стечаја. Запослени су и раније отишли куд који, уз „цркавице” од отпремнина. Остало је само сећање на једну од најслушанијих радио-станица у бившој Југославије, којој је недостајало мало више од две године до пола века постојања. Није се то догодило преко ноћи већ је слушаност овог радија опадала од периода када се политика почела уплитати у програмску „шему”, када су странке кренуле у битку за део медијског колача.

Радио Врњачка Бања покренут је средином 1969. године са превасходном намером да се и на тај начин популаризује бањски туризам. Али, ентузијасти нису хтели шаблон, програмом се изашло из познатог клишеа па су врњачки радио и народ, нарочито осамдесетих година прошлог века, ушли у међусобну комуникацију. Писали су овом радију и водитељу Жики Николићу, данас познатом Жики Шареници, бројни слушаоци па је емисија „Радио пошта”, емитована посредством средњих таласа, постала веома слушана. Слушала се не само од Врњчана него и туриста и не само на подручју Врњачке Бање. Кад је поменути водитељ „врбован” од великог радија и отишао за Београд, такав програм радија „који народ воли” није промењен. Напротив, на иницијативу и уз подршку Бошка Руђинчанина, тадашњег директора врњачког Културног центра, коме је радио припадао, та „шема” постаје још богатија. Радио се и технички осавремењује, па, као ниједан до тада, добија дозволу од Комитета за везе у Женеви да програм емитује и са кота изнад 500 метара надморске висине. Са снажним предајником са Гоча чује се и на ултракратким таласима, а и у стерео техници. На место уредника и водитеља своје култне емисије „Причаоница” долази Милан Никодијевић, касније директор Фестивала филмског сценарија, а сада професор на филмској академији у Новом Саду. Био је то почетак девете деценије прошлог века када Никодијевић, својим радиофоничним гласом и садржајем поменуте и још неких емисија, има циљ да створи радио од милион слушалаца. Уводи и нову младу екипу новинара, а међу њима и Зорана Дебељка са емисијом „Зелени булевар” па „Вентил” и, као нигде у унутрашњости Србије, програм ове станице траје до поноћи. У свему, дабоме, учествују слушаоци, емитује се музика са актуелних светских топ-листа, „миксује” се музички део и са пробраном народном музиком. Сарађује се и са београдским радио-станицама и, богами, Радио Врњачка Бања постиже милионску слушаност.

– Онда је таква популарност почела да привлачи странке и политичаре. Они траже део програма за политичку промоцију и Радио Врњачка Бања, уз године у годину, са тако измењеним, другачијим програмом постаје мала, локална радио-станица – објашњава нам Зоран Дебељак.

У првој приватизацији РТВ Врњачка Бања 2007. године на аукцији  постиже цену од чак 2,3 милиона евра, али купци, коју су за куповину очигледно били мотивисани интересима професионалног медија, од куповине одустају. У другој, 2010. године се овај медиј продаје за свега 577.000 динара, али Агенција убрзо раскида купопродајни уговор због неиспуњених обавеза купца и почетком ове године суд покреће стечај.

Тако је сада Радио бања 2 једини локални медиј у Врњачкој Бањи, чији је власник Зоран Дебељак, који је, после тридесет година рада, из радија који више није личио на онај стари, отишао са отпремнином од 1.800 евра, и то уз исплату у ратама. Милан Никодијевић је одавно на другим пословима, али и даље највећим признањем сматра то када га, рецимо неко у продавници, по гласу препозна и упита:

– А ви сте онај са радија?

Ни зграда у Врњачкој Бањи, где је годинама радио „становао”, више није медијска већ кућа за одмор, са више апартмана за издавање туристима.

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.