Пиво најјевтиније у Севиљи и у Београду

Друго најјевтиније пиво на свету прекаљене пивопије могу да пронађу у београдским супермаркетима, по цени од шездесетак динара за флашу од 0,33 литра, показује листа светског водича за туристе „Го Евро” за 2015. годину. Мање новца за ово пиће издвајају само у Севиљи, где за исту количину троше око 54 динара у радњама.

По ценовницима у кафићима, клубовима, баровима где је специјалитет од хмеља најчешће око 340 динара, наш град је међу најјевтинијима заузео 13. место. Када се „саберу” цене у продавницама и угоститељским објектима, Београд је на листи „Индекс цене пива” на осмом месту међу 75 обрађених градова.

Јевтиније него у Београду је пиво у Мексико Ситију, Хо Ши Мину, Делхију, Малаги, Братислави и Кијеву, а најнижа просечна цена је у Кракову – 157 динара. Најпапренија флаша је у Женеви, где пиво кошта око 630 динара, а мало скромније цене за пивопије су у Хонгконгу, Тел Авиву, Ослу, Њујорку...

Ово пиће изгледа најмање воле у Каиру, где по глави становника потроше само четири литра годишње, док су рекордери Румуни, јер у Букурешту на годишњем нивоу попију по 133 литра, а то их кошта око 156.500 динара, открива водич „Го Евро”. Београђанин, према овим подацима, годишње попије 119 литара пива за које „искешира” око 71.200 динара.

Да су резултати листе веродостојни и цене угоститељских услуга неупоредиво ниже код нас него у свету, потврђује Зоран Дамјановић, из Удружења угоститеља Београда.

– Осим одређеног броја ексклузивних објеката, наши угоститељи се углавном труде да понуде што ниже цене не би ли привукли нове госте. Као нација пијемо мање пива него раније, али и економска ситуација се одражава на потрошњу овог напитка. Када странци дођу у Београд, они су задовољни квалитетом пива, а што и не би били када је квалитет воде у Србији добар, а то је ипак један од најважнијих предуслова за производњу пива. Највећи број туриста жели да проба домаћу ракију, домаће вино или домаће точено пиво, а код нас срећом постоји добра понуда јер имамо неколико светских пиварских компанија које су постале власници наших пивара. Сачувале су наше брендове, али донеле и своје производе – истиче Дамјановић.

Висока позиција Београда на листи „Го Евра” добра је препорука за стране туристе који хрле у овај део Европе, али превелика доступност алкохолних напитака, а међу њима и пива, има и лоше стране.

Др Ивица Младеновић, начелник Клинике за болести зависности Институтa за ментално здравље, подсећа да сe по потрошњи алкохола по глави становника Србија налази у првих десет европских земаља.

– У Србији између три и пет одсто пунолетног становништва су алкохоличари, али постоји још једна категорија, а то су они који га злоупотребљавају, па рецимо попију и седну за волан или се потуку. Такво понашање за собом повлачи низ последица, па тако у Србији данас имамо 6,5 одсто грађана који злоупотребљавају алкохол. Такве ситуације су узрок смртности број један у Европи, међу младима од 18 до 25 – истиче др Младеновић и подсећа да европска истраживања потрошње алкохола међу средњошколском популацијом показују да је око 90 одсто шеснаестогодишњака пробало неко алкохолно пиће.