Субота, 04.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа
СЕДАМДЕСЕТПЕТОГОДИШЊИЦА „МАРТОВСКОГ ПРЕВРАТА”

Хитлер би прекршио договор од 25. марта

У књизи „Алтернативна историја Србије” Предраг Ј. Марковић и Чедомир Антић покушали су да дочарају како би изгледала земља да су се неки од кључних догађаји одиграли другачије

Како би изгледала католичка Србија без Светог Саве, ренесансна српска деспотовина дуговечног Стефана Лазаревића, шта би се десило без српских устанака, или да је поживео кнез Михаило, или да је Србија постала република 1903. или да није било Првог светског рата, да је Љотић владао уместо Тита, да смо победили НАТО, да је Зоран Ђинђић преживео 2003. годину...

На сва ова питања покушали су да одговоре историчари Предраг Ј. Марковић и Чедомир Антић у књизи „Алтернативна историја Србије”, сачињеној од поглавља у којима су из специфичног угла обрађени најважнији догађаји и личности из прошлости – од најгорих и најцрњих могућности, до оних најповољнијих по нашу земљу.

Дело које спада у жанр све популарније „контрафактуалне” историје обухвата читав миленијум – од Растка Немањића до Зорана Ђинђића, уз додатак једне целине која се бави потенцијалним сценаријом за нашу земљу у 2115. години. Уз питање: „А шта да се догодило другачије”, аутори су за неке од повесних прекретница понудили неколико могућих верзија, па тако постоје опције расплета догађаја у случају да је Александар Ранковић централизовао другу Југославију, али и да је Србија остала под либералима и после почетка седамдесетих година 20. века.

У „Алтернативну историју”, чији је издавач магазин „Недељник”, увршћено је и питање шта би се збило без преврата 27. марта 1941, чија се 75. годишњица управо навршава, са три потенцијална одговора Предрага Марковића. Под најповољнијим развојем он подразумева стање у којем би кнез Павле успео да умири Британце, незадовољне због Тројног пакта. Без обзира на трзавице, нарочито приликом слабљења Осовине 1944. земља би релативно успешно изашла из ратних година, уз очувано српско-хрватско јединство.

Најзад, 1981. Југославија би са Грчком била примљена у ЕУ, а почетком 2015. Хрвати и Словенци можда би мирно изашли из заједничке земље, изјашњавајући се о томе на референдуму.

По другом сценарију Хитлер би прекршио договор од 25. марта 1941, тражио пролаз немачких трупа кроз Југославију и да она шаље војску на Источни фронт. У земљи би био вођен и грађански рат англофилских четника и комуниста блиских СССР-у, који би победили и увели диктатуру као у Албанији. Држава би се распала 1990, са распадом источног блока, што не би протекло без сукоба, у којима би српски живаљ ван Србије био прогоњен. У Србији би власт преузели „фундаментални националисти”, које би подржао „део конзервативне америчке администрације”.

Трећи и најгори расплет 27. марта 1942. подразумевао би да Немци 1942. организују државни удар и на власт у земљи доведу коалицију Димитрија Љотића и Анте Павелића. Побуне би повели комунисти и краљевски официри с Дражом Михаиловићем на челу, али би се побуњеници сукобљавали међу собом и сарађивали са усташама и љотићевцима. Настало би расуло, а Западна Србија и Црна Гора биле би нека врста слободне територије. У лето 1944. Црвена армија би збрисала Павелића и Љотића, а на власт би дошли македонски и албански комунисти на челу са Лазаром Колишевским и Едвардом Кардељем. Покољи Срба и Хрвата десили би се у Босни због муслиманског „реванша” за претходни терор, а страдали би и Срби на Косову.

Репресалије би подржала и помогла и Црвена армија. Терор би са мањим или већим интензитетом потрајао до распада 1989, а у Србији би потом настао грађански рат попут оних у Африци, где би се борили сви против свих, укључујући и „комунистичку Народноослободилачку армију” која би контролисала Ниш и „неољотићевску Легију Светог Николаја”, махом у Западној Србији.

– Београд је под контролом међународних мировних снага, центар шпијунаже и трговине дрогом и белим робљем, нешто попут Приштине у нашој стварности, уз шарм Сајгона шездесетих – заокружује ово поглавље Предраг Марковић.

Коментари30
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.