четвртак, 13.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 01.04.2016. у 08:15 Војин Ракић

Природом против медицине

Али шта ћемо са лекарима који су некада важили за озбиљне, а под старе пензионерске или претпензионерске дане улазе у траварске воде и почињу да се противе терапијским методама које одавно имају утемељење у науци?
(Фото Д. Јевремовић)

Следи списак само неколико одобрених едукација које не спадају у медицину засновану на доказима, а из табеле Лекарске коморе Србије за јануар 2016: Ароматерапија у свакодневној лекарској пракси, Нивои здравља као значајан предиктабилни фактор и у хомеопатској и у алопатској медицини, Примена хомеопатије у лечењу обољења горњег респираторног тракта, Аурикуломедицина, Међународни симпозијум о медицини дух/тело у Ајурведи.

Овај скраћени списак отвара многа питања која се тичу лекарске етике. Ако лекари нису у обавези да у јавности износе ставове који имају упориште у медицини заснованој у науци, а не у надрилекарству, они имају сву слободу да се залажу и у прилог терапија које популаришу траварство, хомеопатију, бајање, „бабе” које успешно (?) лече болести које медицина не лечи, уринотерапију и све остале „природне лекове”.

Шта је спорно у „природним лековима”? Пре свега, природа је морално неутрална. Природно није нужно добро и морално. Природан је и змијски отров и отровна печурка, природни су земљотреси и цунамији. Много шта у нашој природи је лепо, али много шта је и штетно. То важи и за „природне лекове”. Велики број „неприродних лекова” прави се од природних састојака. Разлика између „природног” и „неприродног” лека је често у томе што „природни лекови” нису прошли клиничка испитивања и нису прецизно дозирани, те су самим тим већ опаснији од „неприродних”.

Све је то познато медицини/науци. Али шта ћемо са лекарима који су некада важили за озбиљне, а под старе пензионерске или претпензионерске дане улазе у траварске воде и почињу да се противе терапијским методама које одавно имају утемељење у науци? Откуд њихова појава у Србији? Откуд то да „професор емеритус, уважени имунолог и алерголог” може да у јавност излази са својим личним критеријумима којима дијагностикује неко обољење, са својим траварским терапијама за разне болести за које постоји ефикасан лек, са ставом да је вакцина Икс можда изазвала обољење Ипсилон, јер шанса да се то догоди јесте чак један од милион итд? Он је у обавези да о томе ћути. То је његов приватни став који нема упориште у науци и неетички је јавно га износити.

Занимљиво је да не наилазимо на возаче камиона који излазе у јавност са ставом да се боље вози ако се мало попије. Можда они то и причају у кафани, али такве ствари не смеју да износе у јавност. „Уважени доктори”, кад је о њиховој професији реч, очито имају то право. Тим типом неетичког понашања наносе огромну штету популацији, поготово оној мање образованој. Својим наступима у јавности показују не само да су недорасли етичким стандардима у медицини, већ и да су незналице и као клиничари и као људи који претендују да припадају некаквој научној заједници. Живот таквих лекара у професионалном мраку посебно је забрињавајући кад је у питању статистика. Шта би, на пример, значио податак да је шанса да се добије енцефалитис од вакцине против хепатитиса Б или аутизам од ММР вакцине један на милион? Он би значио да је шанса да се то догоди практично непостојећа. Навести пример да се то некоме догодило спадало би у такозвану анегдотску евиденцију, баш као и податак да „знам неку бабу која је успешно излечила сифилис чајем од зове, белим луком (млевеним) и листом крина”. Таква „евиденција” није заснована на науци, већ имамо посла са изолованим случајем.

Ако увече пред спавање редовно поједем пола килограма чварака имаћу вероватно повишен крвни притисак, холестерол и триглицериде и већу шансу да настрадам од инфаркта или апоплексије. Можда ми је шанса да умрем од једне од те две болести фифти-фифти. Али шанса да ме удари трамвај када ујутро кренем на посао је, на пример, управо онај један на милион. А баш то ми се догоди. И замислите да се онда нађе неко ко изјави да прекомерно једење чварака, осим кардиоваскуларних обољења, може довести и до тога да те прегази трамвај.

Исто тако, аспирацијом или гутањем загађене плодове воде новорођенче има незанемарљиву шансу да настрада од инвазивних инфекција након примарне сепсе. У болници исто то новорођенче, као и сва остала новорођенчад, добија и вакцину против туберкулозе. Оно умре и појави се „уважени доктор” или несрећна мајка на телевизији који повежу смрт детета са вакцином. Он говори нешто што је етички неодговорно и готово подједнако глупо као и повезивање једења чварака са страдањем од трамваја, али та глупост је опасна зато што медицински необразован свет или болом скрхан и емотивно вулнерабилан родитељ у то може и да поверује (уместо у прави узрочник страдања бебе), баш као што неки верују у траварске терапије и бајања.

Потребно је да постоје уређен здравствени систем и друштвена клима која ће стати на пут глорификацији „природне медицине” и малоумној тези о излишности проверених лекова и вакцина. Лекари и медији имају етичку обавезу да информишу јавност о научно провереним чињеницама. Део списка одобрених семинара, курсева, тестова и симпозијума из табеле Лекарске коморе Србије за јануар 2016. не даје ни трунку основа за оптимизам.

Професор Универзитета у Београду, директор Центра за биоетичке студије

Коментари207
80ce5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља