Уторак, 05.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Некултура – понос националног идентитета

Данашња „култура” је себи дозволила да се комерцијалним оправдањима и транзиционим процесима повеже са терористичким организацијама некултуре
(Фото Т. Јањић)

Пролеће у Шабачком позоришту 2016. године обновиће драгоцено сећање на давну годину из претпрошлог века: 1840. кад је у граду покрај добре и плаховите Саве одиграна прва позоришна представа у Мачви и међу првима у свеукупном животу књажевске Србије.

И то је у првој половини 19. века било „нормалније и прихватљивије” од јучерашњег (не)разумевања појединих „културних радника” кад се обнародовала идеја о оживљавању фестивала угашеног ратом који је уништио многе вредности ондашње „велике земље” по којој је фестивал у Шапцу био познат и признат као један међу најбољим.

У годинама које су „појели скакавци” и остале штеточине, некултура се појавила у пуном сјају као понос „националног идентитета”, као одбрана „националног опстанка”; озбиљна култура је била међу првим жртвама „родољубивих” рација широм бивше Југославије.

На место културе као достојанства живљења појавила се ружна и понижавајућа некултура, са својим милитантним пратиљама: простаклуком и примитивизмом.

И то тако траје – маршира већ више од четврт века.

Генерације и генерације одрастају уз неартикулисане гласове који постају „симбол националног идентитета” и доказ љубави за земљу уништену до очаја и сажаљења за људе који су нас учили, образовали и сачували од колективног нестајања као цивилизованог народа.

Данашња „култура” је себи дозволила да се комерцијалним оправдањима и транзиционим процесима повеже са терористичким организацијама некултуре.

Пролеће у шабачком позоришту је једна од лепших и господственијих одбрана културе која је у Србији посустала, уморила се и само неким чудом преживела време свеопштег нестајања лепе речи изговорене или одигране на чувеним „даскама које живот значе”.

Било је и питање – као што увек бива кад се нешто смислено предложи – да ли ми „већ имамо довољно позоришних фестивала”?

Да ли нам је потребан „још један” (?) покрај ових десетак на ивици живота, одржаваних надреалном вољом и инфузијом руку на руку.

Да ли нам је у крају – шабачкој Посавини, Мачви, Поцерини . . .

и местима у којима живе људи жељни озбиљних културних догађаја, потребна позоришна смотра најбољих представа Србије?

И  да ли ће позоришни фестивал „оштетити градски буџет” и самим тим изазвати потрес у свеукупном осиромашеном животу обогаћеном само негованом некултуром.

И излишно питање: да ли је једном граду потребна једна недеља сусрета са људима који живе и раде по позориштима Србије са жељом да се 2016. године обележи постојање и одлазак са овог света (пре 400 година) писца вечитих љубавника, злих краљева и проблематичних трговаца, господина Вилијема Шекспира, човека без чијег би пера ова наша планета и даље била лепа из свемира: океани, мора, језера, реке, планине, шуме, поља, цвеће и дрвеће, али без душе која је вреднија од поменутих лепота.

Шта би и какав би био овај свет без  културе као најзначајнијег вида живота?

Позориште нема моћ да мења свет.

Позориште нема снагу да спречи зло које покрећу људи доспели из мрака некултуре и простаклука који се у трену „преображава” у зло са несагледивим последицама по свеукупну историју људског постојања на овој нашој лепој и несрећној планети, Земљи, на сцени већ поменутог великог писца који је написао и причу са једним од најлепших наслова у историји позоришта:

Сан летње ноћи.

Сви наши фестивали су снови летњих, зимских, пролећних и јесењих ноћи.

И не би било лепо да нам се ти снови ускраћују, јер су нам само снови преостали.

Поводом првог фестивала „Позоришно пролеће” у Шапцу

.

 

Коментари27
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.