Петак, 30.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ХАШКИ ТРИБУНАЛ КАО ФАКТОР ДЕСТАБИЛИЗАЦИЈЕ БАЛКАНА

Кад „сведок Л” лаже

Американци чине највећу заједницу правника у Трибуналу
Шпиро Радуловић

За више од две деценије рада Хашки трибунал постао је познат и по необичним епизодама и личностима које су кроз њега продефиловале, као судије, тужиоци или сведоци. Њихове плате често су финансиране директно из америчког буџета, а Американци су чинили највећу заједницу правника у Трибуналу. Сада је кадровска слика измењена па Американаца нема у толиком броју као на почетку рада суда.

На пример, међу хашким тужиоцима у предмету „Караџић” нашао се и државни тужилац из Лос Анђелеса Алан Тигер. Управо је он радио на случају Роднија Кинга, афроамеричког таксисте кога је претукла полиција, због чега је 1992. запаљено пола Лос Анђелеса, а у немирима погинуле 53 особе и док је више од 2.000 рањено. Амерички медији објашњавали су да је Министарство правде САД тужиоца Тигера дало „на позајмицу” Хашком трибуналу.

Ту је и Американац Клинт Вилијамсон, кога познајемо и као тужиоца у случају „Жута кућа”, о трговини органима косовских ратних вођа, где је наставио посао који је у име Савета Европе започео Дик Марти. Вилијамсон је у Хаг прешао да ради директно са великог случаја наркомафије у Њу Орлеансу. Ови случајеви, подсетили су медији тада, биће права дечја игра у односу на њихов следећи задатак: суђење српским лидерима, укључујући и Слободана Милошевића. Тигеру су доделили истраге „српских концентрационих логора”, а Вилијамсону злочине у Хрватској 1991. године.

Збуњеност посматрача својевремено је изазвао и „сведок Л”, који је наступио у случају српског карате учитеља Душана Тадића, који је био велика нада Трибунала. У овом случају Трибунал је пробио лед, желећи да оправда сврху свог постојања и великих трошкова, пошто пре Тадића није било „судских успеха”, па су чак покушали да му припишу да је надахнуће за злочине, у паузама карате тренинга, црпео из меморандума САНУ.

„Сведок Л” такође је „много обећавао”, па је био међу онима за које Трибунал омогућава специјалне услове. То су сведоци који страхују за своје животе, због чега они дају своје исказе иза затворених врата. Њихов идентитет је тајна. Овај шифровани сведок испричао је да је био чувар у једном од српских логора. Тада је и видео Тадића како чини више злочина, укључујући пребијања и силовања. А затим, да ствар буде гора, тајанствени сведок је рекао да је Тадић пришао затвореницима и пуцао двојици у главу.

Био је то драматичан, недвосмислено оптужујући исказ. Хаг је коначно добио „пиштољ који се дими”. Међутим, еуфорија је брзо спласнула. Само два месеца касније, тужиоци су морали погнуте главе и признају: „сведок Л” је лагао. Открило се да никад није био стражар у логору, па чак и да никад није видео Тадића пре него што је овај ушао у судницу. „Сведок Л”, како је накнадно саопштио истражитељ Тужилаштва Роберт Рејд, био је војник ВРС кога су заробили муслимани и натерали га да лажно сведочи, под претњом да ће бити погубљен.

„Караџићево зло изменило нам је ДНК”

Постојање Караџића и РС је потпуни пораз, каже сарајевска редитељка Јасмила Жбанић

Новинар америчког недељника „Њујоркер” Александар Хемон посветио је репортажу пресуди Радовану Караџићу. Једна од главних јунакиња новинске приче је сарајевска редитељка Јасмила Жбанић, позната по филму „Грбавица”, где се описују постратне трауме самохране мајке Есме, коју тумачи Мирјана Карановић.

Осим Жбанићеве, Хемон разговара и са „добро информисаним” сарајевским таксистом, који му каже да Караџић неће бити осуђен како заслужује. Хемон подсећа на ратне ужасе у Сарајеву и наглашава да су „лажне тврдње Караџића” како је минобацачка граната која је 1994. пала на пијацу Маркале и убила 68 људи била испаљена са стране босанских снага. „Он је бацио четири милиона граната на наше главе... Четири милиона граната! Он треба да буде упуцан четири милиона пута!”, преноси новинар речи таксисте.

Караџић ипак неће бити стрељан четири милиона пута, чак ниједном, наставља у истом тону Хемон, упркос томе што је крив за геноцид у Сребреници, „где је више од седам хиљада босанских муслимана убијено од његових снага”. „Он ће вероватно умрети у затвору, али је чињеница да није проглашен кривим по оптужби за геноцид у седам босанскохерцеговачких општина и да је избегао казну доживотног затвора”, што, како сматра, неће обрадовати Босанце.

Сенад Пећанин, ратни уредник часописа „БХ дани”, који данас ради као адвокат, рекао је Хемону да је згрожен пресудом, јер је Караџић осуђен за само један геноцид. „Директна последица те политике јесте постојање Републике Српске, ентитета који је формално део БиХ, али је де факто етнички чиста независна српска државица”, јавља Хемон из Сарајева, уз Пећанинову опаску да је „Република Српска рођена из геноцида”.

Новинар посећује и Жбанићеву, за коју је казна бившем председнику РС разочаравајућа, „јер је постојање тог човека и Републике Српске потпуни пораз”. Хемон истиче да „постоји један мали, тужни део човечанства за који чак ни пресуда о кривици за геноцид у Сребреници не може бити задовољавајућа”. Своје речи поткрепљује разговорима са другим Сарајлијама, после којих је могао само да закључи да су „Караџићеви злочини ушли у њихове гене”, а „геноцид је апсорбован у њиховим телима”. Његово зло изменило им је ДНК и оно ће „да живи у њима много генерација”.

Коментари16
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.