петак, 07.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 04.04.2016. у 08:05 Славко Трошељ
ИНТЕРВЈУ: ЈЕЛИСАВЕТА КАРАЂОРЂЕВИЋ

Принц Чарлс воли да се шали

Српска принцеза говори о сусрету са престолонаследником Уједињеног Краљевства, породици, школовању, одрастању у Енглеској уз многе глумце, роману о њеном оцу Павлу – „Коначна истина” и истоименом филму који подржава
Принцеза Јелисавета Карађорђевић са енглеским принцом Чарлсом и његовом супругом Камилом (Фото: Д. Бабић)

Српска принцеза Јелисавета Карађорђевић иде ових дана из славља у славље. Прво се 18. марта, после више година, најзад састала са енглеским принцом Чарлсом, који је боравио у званичној посети Србији, са којим је у сродству. Друго славље ће имати 7. априла, на дан кад је 1936. рођена у Београду, у Белом двору.

Једина је од живих Карађорђевића рођена у Србији. Она је чукунунука вожда Карађорђа. Али, то није све кад је о њеном пореклу реч. Потомак је руске породице Романов, њена мајка Олга је била грчка и данска књегиња.

Зашто живите у изнајмљеном стану, а не у Белом двору?

Кад је Влада Србија одлучила да се Бели двор уступи породици Карађорђевић на коришћење, у тој одлуци није поменуто ничије име. Ипак Александар Други Карађорђевић се уселио у Бели двор са својом породицом, а ту кућу је, у своје време, подигао мој отац Павле Карађорђевић регент Југославије.

Али, ви сте добили вилу „Црногорку” на Дедињу, па шта је било?

То је кућа моје мајке која нам је одузета после Другог светског рата. Власт ми је то вратила пре две године. Кућа је огромна. Има 16 купатила, цури кров, вода је жута, инсталације су попуцале... потребна је тотална поправка па не могу да живим у тој кући.

Да ли имате неку помоћ од било кога?

Не. Никад ни динар нисам добила. За све се сналазим сама. Од имовине мог оца, кнеза Павла, која нам је одузета после Другог светског рата, тражим и дворац на Брду код Крања у Словенији. Кад се то заврши договорићу се са децом и унуцима шта би било најбоље учинити.

Имамо круну на застави Србије, али не и краља. Ко би то могао да буде?

Ако до тога икад дође могли бисмо да применимо шпански принцип: после Франкове смрти 1975. на престо није дошао син краља који је свргнут 1931. већ унук – Хуан Карлос кога је Франко, претходно, о трошку државе, послао да се школује на најбољим светским факултетима. Али нама је сад тешко ићи уназад, у прошлост, у краљевину. Јер, прошлост је бол. А будућност је страх.

Где сте се ви школовали?

У време избеглиштва били смо у Кенији, па у Јужној Африци, Уједињеном Краљевству, Швајцарској, Француској... Дипломирала сам историју лепих уметности у Паризу. Говорим енглески, шпански, француски, италијански и српски језик, а држављанин сам само Србије. То право сам добила 2001. године.

Ваша најужа породица је велика. Колико вас има?

Три пута сам била у браку. Прво, са Американцем Хауардом Оксенбергом са којим имам две ћерке: Катарину (54) и Кристину(53). Катарина има три ћерке: Индију, Мају и Селесту, а Кристина нема децу. Потом сам била у браку са Шкотланђанином и Перуанцем по мајци Нилом Балфуром са којим имам сина Николу (44), а он има четири ћерке: Индију, Глорију-Елизабету, Олимпију и Ђорђу. А са трећим мужем, Перуанцем Мануелом Уљоуом, нисам имала децу. Он је погинуо.

Уз кога сте одрастали?

Отац и мајка су живели у Паризу. Отац је био велики интелектуалац, па је непрестано био окружен таквим људима. У таквој атмосфери ја се, као мала, нисам најбоље сналазила, па сам више била са тетком Марином војвоткињом од Кента, него уз родитеље. Код тетке Марине у Енглеској ми је било много лепше и занимљивије. Код ње су долазили људи филма и позоришта: Ричард Бартон, Ворен Бити и његова сестра Ширли Меклејн, Елизабет Тејлор...

У сродству сте са енглеским принцом Чарлсом. Какав је он приватно?

Он делује озбиљно, али није увек такав. Воли да се шали, врло је духовит и у најозбиљнијим ситуацијама. У Београду и Новом Саду је само за нас две, за своју супругу Камилу и мене, имао разне досетке па се Камила у једном тренуту засмејала до суза. Чуо је и да становници Белог двора имају проблема са плаћањем струје, а кад сам му казала да немам позивницу за пријем код председника владе он ми је, шалећи се, рекао: „Нема потребе да идеш на тај пријем. Ти си платила струју”!

Чиме се поносите?

Мојом упорношћу. Изборила сам се за рехабилитацију оца кнеза Павла Карађорђевића који је један од најзначајнијих Срба у историји српског народа. Мој отац је рехабилитован 28. новембра 2011, а потом су посмртни остаци мојих родитеља, кнеза Павла и кнегиње Олге, као и брата, кнеза Николе, пренети из Швајцарске у Србију, у цркву Светог Ђорђа на Опленцу. Књижевник Верослав Ранчић је написао роман о мом оцу Павлу и његовој породици „Коначна истина”, а ја ћу се потрудити да се у Енглеској сними филм са истим насловом као роман.

Како бисте себе представили и објаснили?

Као некога ко цео живот сања свој дом, али да, истовремено, не губим време у лажним надама и чекању да ми неко помогне или да ми нешто „падне с неба”. Ја сам луталица која зна свој пут, пут до истине. Има у мени и страха и храбрости, али ја упорно следим свој младалачки завет да ћу упорно и бескомпромисно живети само свој живот у коме нема места ни за лажне снове, ни за лабава обећања, ни за површне људе лажи и преваре.

Имате витак стас и чврст став. Колико радите на себи?

Највише се борим против себе. То је најважнија борба. То је борба против лењости, апатије и свега што ме спутава. То ми је вечита борба. Ту борбу водим низом спортских дисциплина, али и шетњама око језера на Ади Циганлији. Спорт ме оплемењује и чини бољим човеком. Јер развијам све своје врлине. Негујем се и хигијеном мисли, вежбама, масажама, уредношћу...

Преко „Политике” сам сазнала за Момира Новаковића који је велики европски уметник

Бавите се и хуманитарним радом?

Да, али немам, као некад, велику фондацију. Плашим се неких интрига, па сад помажем талентованим појединцима. Преко „Политике” пре шест – седам година, сазнала сам како један младић из Лознице маестрално свира озбиљну, класичну музику, на хармоници. Зове се Момир Новаковић. Досад је на свим такмичењима у Европи знао само за победе. Њему помажем да негује своју уметност без финансијских проблема. Он је стварно прави геније. Велики је европски уметник.

Коментари17
ee737
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Slobodan Cekic
Citam komentare citalaca, i svi do jednog su negativni prema Pavlu. Znajuci da redakcija filtrira komentare citalaca, smem li da zapitam redakciju, otkud ovde samo negativni komentari? Bicu iznenadjen ako ovo objavite, ali pitanje ce do vas stici, koliko da vidite da citaoci nisu coravi. Ili mozda hocete da kazete da je srpski narod ujedinjen u negativnom stavu prema princu Pavlu, njegovoj kceri i dinastiji Karadjordjevic, pa da se ne palimo na tu svoju nacionalisticku srpsku regaliju?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља