Хитлер је наредио: прво уништити Народну библиотеку

После слома нацистичке Немачке у мају 1945. генерал-пуковник нацистичке авијације Александер Лер предао се британским трупама које су га изручиле управо властима државе на чијој је територији починио највеће ратне злочине.

У првом истражном исказу, датом официрима Народноослободилачке војске Југославије средином маја 1945. у месту Купинец код Загреба, генерал Лер је нагласио да му је лично Адолф Хитлер издао наређење за потпуно разарање Београда. „У првом налету требало је да срушимо Народну библиотеку, па тек онда оно што је за нас војнички било интересантно”, нагласио је Лер. На питање југословенских официра зашто баш Народну библиотеку, одговорио је: „Зато што је у тој установи сачувано оно што је вековима чинило културни идентитет тог народа.”

Лерова изјава отклања и последњу сумњу у мотиве и разлоге политичког и војног врха нацистичке Немачке за планско уништење српске националне библиотеке до кога је дошло у поподневним и вечерњим сатима 6. априла 1941. године.

Поштујући правни принцип Forum patriae victimae, југословенски војни суд у Београду спровео је суђење и изрекао пресуду – смртна казна над ратним злочинцем генерал-пуковником Александером Лером извршена је крајем фебруара 1947. у главном граду Југославије. Занимљиво је да је Лер током суђења свом браниоцу, који му је додељен по службеној дужности, у једном тренутку рекао да му смета присуство јавности (грађана) у судници. „Они ме посматрају као да сам злочинац”, појаснио је Лер.

Но, вратимо се на сам трагични догађај.

У својству команданта немачке 4. ваздушне флоте Лер је 31. марта 1941. издао својим трупама наређење у којем је као један од основних циљева било означено „рушење Београда нападом главних снага”. За напад на југословенску престоницу одредио је седам ваздухопловних пукова, опремљених двомоторним бомбардерима „дорније”, „јункерс” и „хенкел”, два пука обрушавајућих бомбардера „штука”, као и четири пука ловаца „месершмит”. У нападу је било ангажовано 205 бомбардера, више од стотину „штука” и 160 ловаца.

На предлог свог министра пропаганде Гебелса, Хитлер се сагласио да тајни знак за почетак напада на Југославију и бомбардовање Београда буде „Марш принца Еугена”, који је компоновао Андреас Леонард. Звуци марша емитовани су преко Радио Берлина у 5.20 сати ујутро, 6. априла 1941. године.

Поред тачног времена извођења ваздушног напада, у Леровом наређењу од 31. марта утврђен је и процентуални однос разорних и запаљивих бомби које је требало користити. Тако су бомбардери током првог јутарњег напада 6. априла носили између 60 и 75 одсто разорних бомби различите тежине, као и мине од 1.000 килограма – немачко тајно оружје, до тада веома ретко коришћено. Проценат запаљивих бомби различитих типова у првом нападу износио је између 25 и 40 одсто, а у поподневном нападу 40 одсто експлозивних и 60 запаљивих пројектила. Намера је била јасна – у Београду је требало изазвати што више великих пожара због додатног разарања града и навођења током планираних ноћних напада из ваздуха.

Нажалост, тај циљ је у потпуности остварен.

Управо током напада запаљивим гранатама око 15 сати и 30 минута 6. априла погођено је здање српске националне библиотеке на Косанчићевом венцу.

Према извештају нацистичког Оперативног штаба, првог дана ваздушних напада на Београд бачено је укупно 218,5 тона експлозива, а током вишедневног бомбардовања страдао је 2.271 житељ престонице.

Потпуно су уништена 682 објекта, међу њима и здање Народне библиотеке Србије. Знатно је оштећен 1.601 објекат, док је 6.829 грађевина оштећено у мањој мери. Страдало је око 50 одсто стамбеног фонда, знатно су оштећене електрична, водоводна, канализациона и телефонска мрежа. Само током 6. априла град је напустило око 150.000 житеља, скоро половина укупне популације која је тада бројала око 350.000 људи. Стога је Београд наредног дана уистину одавао утисак разорене и пусте вароши.

По свим карактеристикама, као и по стравичним последицама, ваздушни напад на Београд представљао је ратни злочин против цивилног становништва, материјалних добара и културне баштине.

Разарањем објекта Народне библиотеке Србије уништен је скоро читав национални фонд који је почетком 1941. обухватао око 354.000 наслова монографских публикација у око 500.000 свезака, 1.365 рукописа, 226 раних штампаних књига, око 6.260 бројева часописа и новина, око 3.770 писама и 1.447 јединица картографског материјала, графика и фотографија.