Четвртак, 30.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Јевреји бојкотују комеморацију жртвама Јасеновца због обнављања усташтва

Споменик у Јасеновцу (Фото Бета/ХИНА/Д.Г.)

ЗАГРЕБ – Координација Јеврејских општина у Хрватској бојкотоваће овогодишњу комеморацију жртвама концентрационог логора Јасеновац због лоше сарадње са Спомен подручјем Јасеновац и у знак протеста због „релативизације и ревитализације усташтва”, објавили данас хрватски медији.

„Координација је донела одлуку о неучешћу на комеморацији жртвама логора Јасеновац коју сваке године организује Јавна установа Спомен подручје (ЈУСП) Јасеновац. Разлог томе је неслагање с политиком нечињења у односу на измене постава музеја, одлагање именовања Савета ЈУСП Јасеновац и дневно политичка догађања везана уз релативизацију и ревитализацију усташтва”, наведено је у одлуци Координације, преноси на порталу ријечки Нови лист.

Одлучено је да ће комеморацију поводом 71. годишњице пробоја затвореника из концентрационог логора Јасеновац организовати сами, у складу са јеврејском традицијом.

Координација окупља десет јеврејских општина које делују у Хрватској.

Прошле године на комеморацији у Јасеновцу били су тадашњи премијер Зоран Милановић и председник Сабора Јосип Леко, обојица из Социјалдемократске партије, али не и председница Хрватске Колинда Грабар-Китаровић. Иако је последњих десетак година било уобичајено да на комеморацијама буду и председници државе, Грабар-Китаровић, која је за председницу изабрана неколико месеци раније као кандидаткиња Хрватске демократске заједнице, у Јасеновац је отишла раније, ненајављено и без пратње медија.

Јавност је о томе обавештена тек саопштењем.

Концентрациони логор Јасеновац био је логор смрти и највеће стратиште у Хрватској. Формиран је током Другог светског рата као место затварања, присилног рада и ликвидација првенствено Срба, Јевреја, Рома, али и Хрвата и других у циљу стварања етнички чисте територије квислиншке НДХ.

У том логору су од августа 1941. до 22. априла 1945. људи убијани због своје верске, националне или идеолошке припадности. У његовом саставу су били логори у Брочицама, Крапју, Јасеновцу и Старој Градишки.

До сада се знају имена 83.145 жртава. Од тога је 47.627 Срба, 16.173 Рома, 13.116 Јевреја, 4.255 Хрвата и 1.128 Бошњака. Међу страдалима било је више од 20.000 деце.(Бета)

Коментари50
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.