Недеља, 16.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Дан „Де” за Железару Смедерево

Уколико је кинески ХБИС понудио више од 45,7 милиона евра потрага за инвеститором ће данас бити окончана
Фото Танјуг

 Отварање финансијске понуде, коју је доставила кинеска компанија ХБИС, планирано је за 11 часова. Још је непознато да ли ће се коверта отворити пред камерама, или ће тендерска комисија на крају, ипак, донети одлуку да отварање не буде јавно.

Крајем прошле недеље, отворена је коверата са пријавом (у којој се финансијски део не спомиње) и комисија је утврдила да је понуђач испунио тендерске услове. Кинески ХБИС једини је доставио понуду за  „Железару Смедерево”. Остаје да се види још и да ли је инвеститор из Кине понудио више од 45,7 милиона евра, што је била минимална цена за смедеревску челичану која је дефинисана јавним позивом. То, иначе, представља 50 одсто тржишне вредности компаније.

Ако не буде никаквих изненађења, ХБИС би до краја априла могао да постане власник железаре. Према најавама српских државних званичника, намера им је да у Смедерево уложе око 130 милиона евра, мада је било и неких изјава да ће инвестиција достићи и 300 милиона.

Након што је „Тата стил” најавио повлачење са британског тржишта, влада Дејвида Камерона дала се у хитну потрагу за купцем. Најављују се антидампинг мере на увоз челика из Кине, као и могућа државна интервенција

У интензивну потрагу за потенцијалним улагачем влада Александра Вучића кренула је почетком прошле године. Проблем „Железаре Смедерево” посебно се искомпликовао после 1. фебруара 2015. године. Тада је истекао рок до кога је наша држава могла да помаже челичној индустрији. Наша влада сада мора да докаже да је помоћ коју је железара добијала пре тог датума била у складу са ССП-ом. У међувремену државу је одржавање челичане у животу коштало 100 милиона евра годишње.

Нашу преговарачку позицију додатно је отежавала ситуација на светском тржишту челика. Чак је и Кина, највећи светски произвођач ове сировине, почела да смањује сопствену производњу, а челичане у Европи почела је да гуши превелика понуда јефтиног челика из Кине. Само у Британији прошле године је угашено више од 4.000 радних места у челичној индустрији. Ових дана, влада Дејвида Камерона први пут најављује да ће британска држава учинити све да помогне челичној индустрији. Тамошња влада досад није интервенисала на тржишту челика. До заокрета је дошло када је индијска компанија „Тата стил“ најавила повлачење са британског тржишта и у питање довела 15.000 радних места. Камеронова влада дала се у хитну потрагу за потенцијалним купцем, а једино што је за сада познато је да национализација не долази у обзир. Дакле, тамошња држава, као што је то био случај у Србији почетком 2012. године, након одласка „Ју-Ес стила”,  неће преузимати челичану. Британска штампа као потенцијалног купца „Тата стила” спомиње немачки „Тисен Круп”.

Такође, британска јавност тражи и смену Саџида Џавада, министра за бизнис, иновације и вештине, јер није схватио озбиљност ситуације и предвидео ескалацију кризе. Питање његове одговорности поставило се након што је признао да је био свестан да ће „Тата стил” најавити своје повлачење из Британије. Посебно је проблематичан био тајминг, јер је у време када је у Мумбају руководство „Тата стила” одлучивало о судбини свог огранка у Британији, Џавад био на службеном путу у Аустралији. Британска јавност је питала зашто је Џавад, упркос томе што је знао да одлука борда индијске компаније може да доведе у питање велики број радних места, на крају ипак одлучио да отпутује у Аустралију. Можда би Камерон требало да ангажује некога ко ће заиста радити свој посао, најчешће су оптужбе на његов рачун. Џавад се, касније, правдао да није знао да ће закључак тог састанка у Мумбају бити тако пресудан.

И док европске челичане гуши јефтин челик из Кине, ова азијска земља своје произвођаче покушава да заштити посебним мерама. Кина, коју највише оптужују за дампинг цене, увела је пре неколико дана, антидампинг намете за челик из Европске уније, Јапана и Јужне Кореје.

Кинеско министарство трговине најавило да ће се за увозни челик плаћати царина од 14,5 до 46,3 одсто, јер су кинески произвођачи претрпели „знатну штету” због неодговарајуће ниских цена страног челика. У Великој Британији су сада посебно гласни захтеви да се уведу антидампинг мере због јефтиног кинеског челика, посебно сада када је индустрија челика у великој кризи.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.