Испитују се послови председника Мексика и Аргентине

Иако ће нове саобраћајне траке Панамског канала почети да раде тек од децембра, председник државе смештене на превлаци која спаја Северну и Јужну Америку пресећи ће врпцу већ у јуну ове године. Међу званицама ће се наћи државници и јавне личности из целог света, свакако многи од њих неће марити што су прозвани као потенцијални перачи новца преко панамске адвокатске фирме „Мосак Фонсека”. Панама се захваљујући удруженом истраживачком новинарском подухвату и једном анонимном узбуњивачу нашла у центру глобалног урагана утајивања пореза.

Са ове танушне превлаке огромног геостратешког значаја још од седамдесетих година се успешно бришу трагови новца тако што се милијарде смештају у фантомске офшор компаније које се отварају уз помоћ адвокатске фирме „Мосак Фонсека”, чије је седиште у Панами, како се зове и главни град државице од четири милиона становника. Само пре два месеца Панама је скинута са црне листе, као земља која је новим законима обезбедила транспарентнији проток новца, а сада је опет названа највећом перионицом прљавих пара.

Председник државе Хуан Карлос Варела хитро је реаговао на овакве оптужбе и обећао да ће Панама водити политику нулте толеранције за нелегалне токове новца. Његовом најближем сараднику, министру и власнику прозване адвокатске компаније, Рамону Фонсеки влада је пре месец дана дозволила да на годину дана замрзне министарску функцију како би могао да се посвети одбацивању оптужби из Бразила за помоћ тамошњим политичарима и бизнисменима у нелегалном прању новца. Фонсека, замрзнути министар и власник „Мосак Фонсеке”, реаговао је много жустрије и агресивније на оптужбе које су се слиле из европских медија. Он тврди да је објављивањем докумената из његове фирме нападнута приватност клијената, али још важније је што је извршена агресија на саму државу.

Тужилац из Бразила, где афера са корупцијом унутар највећег и најбогатијег јавног предузећа „Петробрас” љуља владу и председницу Дилму Русеф, још пре два месеца назвао је компанију из Панаме великом машином за прање новца. По ономе што се може сазнати из бразилске судске истраге, део новца који је исцурио из „Петробраса” искоришћен је за изградњу једне луксузне вишеспратнице у летовалишту Гваружа, на ободу државе Сао Пауло.

Зграду милионске вредности градила је једна синдикална кооператива повезана са владајућом Радничком партијом у Бразилу, а један стан у том здању у власништву је панамске фирме „Мосак Фонсека”. Неколицина функционера Радничке партије такође су постали власници станова на истој адреси. Један од њих је и бивши благајник Радничке партије, који је већ осуђен на петнаест година затвора због учешћа у корупцијском скандалу „Петробраса”.

Бразилски случај је само један од мноштва афера које се подгревају отварањем досијеа из Панаме. Недавно изабрани председник Аргентине Маурисио Макри био је директор компаније са Бахама („Флег трејдинг”) којом је руководила „Мосак Фонсека”. Макри је у исто време био и бизнисмен и градоначелник Буенос Ајреса. Из Ружичасте палате на Мајском тргу хитно је одговорено да Маурисио Макри никад није био акционар у овој фантомској компанији, већ да је она била у власништву Франка Макрија, његовог оца, који припада једној од најбогатијих елитних породица у Аргентини.

Када би се за све лидере Латинске Америке који су прозвани поводом случаја фантомских фирми основаних уз помоћ панамске адвокатске канцеларије доказало да су утајивали порез, прали новац и усмеравали га на тероризам, дрогу и оружје, цео регион остао би без будућих и садашњих шефова држава.

За Кеико Фухимори, кћерку Алберта Фухиморија, некадашњег председника Перуа који лежи затворску казну због корупције, сматра се да је најизгледнија будућа шефица државе. Највећи финансијери њене председничке кампање су међутим такође уважени клијенти „Мосак Фонсеке”.

У Мексику се опет подгрејава афера око корупције председника Енрикеа Пење Нијета. Његов омиљени извођач јавних радова који добијао је повољне уговоре за изградњу инфраструктуре, а потом се одужио председнику и првој дами тако што им је пре две године изградио замак вредан седам милиона долара. Мексичка „Бела кућа” је у власништву прве даме Ангеа Ривере, некадашње звезде ТВ сапуница, а она је донедавно тврдила да је градитељ Хуан Армандо Ихоноса позајмио четири милиона долара да би се настанила баш у таквом луксузном здању. Испоставља се, ако је веровати откривеним документима, да је и Ихоноса посредством панамске канцеларије оснивао фантомске фирме за скривање новца.

Држава која се најчешће помиње у новооткривеним папирима ипак је Венецуела. Бар према ономе што пишу новине. Најближи сарадници покојног председника Уга Чавеса и потоњег наследника Николаса Мадура склопили су 241.000 уговора о оснивању фантомских фирми на разним рајским острвима по свету, ако је веровати новим документима. Неки од њих добијали су месечну плату од највише 200 долара а успевали су да постану власници вила од милион долара у Швајцарској и Доминиканској Републици.

Ипак, у Латинској Америци открића о клијентима панамске фирме нису никакво изненађење. Сви богати Латиноамериканци држе своје паре у иностранству и на прсте једне руке се могу избројати они који су у својој земљи платили порез. Велика перионица ради пуном паром и ретко ко у Латинској Америци верује да ће ишта моћи да је заустави. А понајмање медији.