Понедељак, 03.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

КРИК: У Панама документима Делић, Костић, Шапер, Цептер

Панама сити (Фото Ројтерс)

Мрежа за истраживање криминала и корупције (КРИК) објавила је данас имена 18 личности из Србије које су оснивале офшор компаније преко панамске агенције „Мосак Фонсека”.

Услуге те агенције користили су Срђан Шапер, Миодраг Костић, Вук Хамовић, Зоран Дракулић, Владимир Делић, Милан Поповић, Војин Лазаревић, Филип Цептер, креаторка Роксанда Илинчић, фудбалер Дарко Ковачевић.

Међу онима који су користили услуге панамске агеције су и Игор Сабо, Слободан Анђић, Предраг Лучић, Љиљана Мишковић, пилоти Слободан Стричевић, Ђорђе Јовановић и Владимир Бањац, Зоран Флорић.

Како је навео КРИК, то што неко поседује офшор компанију не значи да је укључен у незаконите радње, али те компаније, међутим, могу се користити за избегавање плаћања пореза, скривање правог власника, прање новца.

КРИК је додао да су неке од особа из Србије биле под истрагама или су оптужене за кривична дела која се тичу пословања у офшору, а друге су користиле фирме у законитим оквирима.

Многи политички лидери, истакнуте личности, као и неколико десетина милијардера налазе се списку Међународног конзорцијума истраживачких новинара (ИЦИЈ) који је на основу досијеа процурелих из панамске фирме спровео истрагу о офшор пословању светске елите.

У истраживању „Панама пејперс” које предводе ИЦИЈ и немачки лист Зидојче цајтунг учествовали су истраживачки новинари из више од 100 светских медија, међу којима и новинари КРИК-а.

У бази података појављује се породични пријатељ и пословни партнер градоначелника Београда Синише Малог, бизнисмен Владимир Делић који је 2009. напустио Србију након што је држави вратио финансијски пропалу фабрику вагона „Братство” коју је приватизовао са оцем Синише Малог, Бориславом.

Према бази података, Делић се 2013. године преселио у Дубаи одакле руководи великим новцем. Прошле године отворио је две офшор фирме у Уједињеним Арапским Емиратима, а купио је и панамску компанију која се бави међународним превозом робе прекоокеанским бродовима.

У „Панама пејперс” бази се не појављује документација о компанијама Синише Малог, за којег је КРИК раније открио да управља над четири фирме са Британских Девичанских Острва - јер је он користио другог агента за оснивање офшор компанија.

Новинари КРИК-а су открили да је Мали пре више од 10 година сарађивао са представником панамске агенције за Србију Марком Харисоном.

Контроверзни српски бизнисмен Игор Сабо који је више од деценије умешан у финансијски криминал, користио је услуге агенције „Мосак” за изградњу мреже офшор компанија.

Компаније Игора Саба коришћене су за извлачење новца из приватизованих предузећа, а оптужен је за злоупотребе у случају „Азотара”. Осуђен је због злоупотреба у приватизацији компаније „Звезда”.

Документа објављена у ИЦИЈ бази откривају и нове детаље о изношењу новца на Кипар. Тадашњи председник Србије Слободан Милошевић са својим сарадницима је посредством офшор компанија на Кипар изнео више од милијарду немачких марака.

Нови подаци показују да је српски бизнисмен Зоран Дракулић био пуномоћник компаније која је контролисала фирму за коју се сумња да је преко ње изнет део новца из Србије. Вук Хамовић, познати као трговац струјом, појављује у бази се као Дракулићев пословни партнер.

Срђан Шапер користио је офшор компаније да три милиона евра које је зарадио продајом простора за оглашавање, пошаље из Србије у офшор дестинације острва Ниуе, Самоа, Бахами.

Пројекат „Панама пејперс” показује да руски новац и послови често у Србију долазе скривени иза компанија регистрованих у пореским рајевима. Иза мреже офшор компанија, познати српски бизнисмен Милан Поповић ушао је партнерство са Константином Малофејевим, руским тајкуном који је близак Владимиру Путину.

База открива да је Војин Лазаревић посредством своје компаније „Руднап Груп” 2007. купио офшор фирму „Giralia Resources Limited” са Сејшела.

Један од водећих српских бизнисмена који се бави пољопривредом и банкарством Миодраг Костић, појављује се у бази као бизнисмен у чије је име извршен трансфер 368.000 евра са рачуна офшор компаније „Kelt Asset Management” са Панаме на „Venturer Management AG”. „Venturer Management AG” поседовала је акције у АИК банци, коју Костић контролише.

У бази се појављује и Слободан Анђић који је према писању медија кум Слободана Милошевића, затим власник „Лучић инвест” и „Панонке” Предраг Лучић, дизајнерка српског порекла Роксанда Илинчић, бивши фудбалер Дарко Ковачевић, познати српски грађевински инжењер Зоран Флорић.

Љиљана Мишковић, супруга Мирослава Мишковића коме се суди за малверзације са путарским предузећима, дописивала се 2014. године са агентима панамске агенције како би јој отворили компанију која би се бавила инвестицијама ниског ризика, а рачун би имала у швајцарској банци у Дубаију.

Један од најбогатијих српских бизнисмена Филип Цептер, према подацима из базе ИЦИЈ-а, сарађивао је са сумњивим адвокатом и трговцем нафтом Алаином Биондом из Швајцарске. Цептер је, како база показује, имао компаније на Британским Девичанским Острвима, Панами и Кипру.

Пилоти Слободан Стричевић и Ђорђе Јовановић, који су повезани са случајем шверца цигарета у Црној Гори и Италији, основали су 2009. године офшор компанију „DSP Jet Co Limited” на Сејшелима. Они поседују и авиокомпанију „Принце Авиатион” у Београду, која је на италијанској оптужници означена као компанија коришћена за трансфер новца зарађеног шверцом цигарета.

У бази се појављује и Владимир Бањац, бивши пилот националне авиокомпаније ЈАТ. Бањац и његов пословни партнер оснивачи су компаније „Наноинспект” у Београду која је почетком 2014. добила, у оквиру конзорцијума, тендер код Министарства енергетике, које је водила Зорана Михајловић.

Компанија „Наноинспект” постала је једина компанија за маркирање горива у Србији, а девет месеци касније Бањац је са партнером основао офшор компанију на Сејшелима, пренео је КРИК. (Бета)

Коментари24
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.