петак, 07.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 05.04.2016. у 16:38

Годишњица напада нацистичке Немачке на Краљевину Југославију

У раним јутрањим часовима 6. априла 1941. године и без објаве рата започео је напад нацистичке Немачке на Краљевину Југославију.

Тим нападом Југославија је увучена у Други светски рат, а у више ваздушних напада на Београд од 6.30 тог јутра па током наредна два дана учествовало је 484 немачких авиона, од чега 234 бомбардера и приближно 120 ловачких авиона.

Дан сећања на почетак II светског рата
У среду ће бити обележен Дан сећања на почетак Другог светског рата на подручју Југославије, када је бомбардован Београд, 6. априла 1941. године.Церемонију полагања венаца и одавања почасти у Алеји страдалих у шестоаприлском бомбардовању на Новом гробљу предводиће министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин.Венце ће положити и представници града Београда, удружења за неговање традиција, потомци страдалих и грађани.Истог дана код споменика страдалим пилотима у Априлском рату, који се налази на Земунском кеју, венце ће положити представници Војске Србије.У Алеји страдалих у шестоаприлском бомбардовању, која се налази на Новом гробљу у Београду, укупно је сахрањено 1.992 суграђана.Од тог броја је идентификовано 631, неидентификовано је 909 мушкараца, 393 жене и 59 деце.

Прецизан број жртава никада није утврђен, најчешће се узима да их је било 2.274. Немачке процене говориле су да је жртава бомбардовања било између 1.500 и 1.700.

У Београду је у бомбардовању уништен и добар део стамбеног фонда и инфраструктуре, али и бројни споменици објекти културе, међу којима и национална библиотека.

Пожар у Народној библиотеци, која се тада налазила на Косанчићевом венцу, однео је око 350.000 књига, укључујући и бројне рукописе и разне старине.

Априлски напад на Југославију је био одмазда за 27. март 1941. када су оборени влада и намесништво, чија је прва личност био кнез Павле Карађорђевић.

Пуч од 27. марта практично је одредио судбину Југославије и трасирао њен пут ка блоку земаља противница нацистичке Немачке.

Пуч је извршен у један сат по поноћи, 27. марта 1941. године, а чим је информација о преврату доспела у народ, у Београду и другим српским градовима а понегде и широм Југославије (Далмација), избиле су масовне уличне демонстрације у знак подршке грађана пучу.

Велики масовни бунт двадесетседмог марта упамћен је по паролама „Боље рат него пакт” и „Боље гроб него роб”. Британски лидер Винстон Черчил изјавио је тада да је „Југославија пронашла своју душу”.

Пучем је, де факто, поништено потписивање протокола о приступању Југославије Тројном пакту (Немачка, Италија и Јапан) од 25. марта, а с друге стране, сасвим је извесно да је незадовољство приступањем Тројним пакту, било огромно, те да је пуч био и израз расположења великог дела народа.

Централна личност пуча био је ваздухопловни генерал Душан Симовић, опште је уверење међу стручњацима да је пресудан подстицај државном удару у тако преломном тренутку имао пре свега Лондон, а по свему судећи и Москва, док остаје чињеница да су српске опозиционе странке и патриотске групе, као и Српска црква, одушевљено примиле вест о државном удару.

Уследио је 6. априла масовни брутални напад Немачке, Италије, Бугарске и Мађарске, након којег је Југославија распарчана, а нацистички окупатори формирали су тзв. Независну државу Хрватску, затим велику Албанију, велику Бугарску...

Београдску владу, иначе, о часу напада претходно је обавестио, сасвим прецизно, наш војни аташе у Берлину пуковник Владимир Ваухник, врхунски обавештајац

Југословенска војска капитулирала је 17. априла.

Коментари25
8314d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља