Недеља, 29.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
Међународни преглед

Европа поништава 1989.

Вратили смо се у време Берлинског зида и уместо да га срушимо, пресецамо Европу новом мрежом бодљикавих жица

Добар део снова Доналда Трампа о зиду који ће латиномигранте спречити да уђу у обећану земљу, већ се остварио у Европи.  Сви су наводно згранути  Трамповим планом о протеривању Латиноса из Америке, гнушају се над нељудским односом према мексиканским и централноамеричким несрећницима, осуђују милијардера за сваку изговорену реч . Као да се пред нашим очима не дешава, горућа  европска драма са мигрантима.

Са терена, из Грчке, тек штуро се помиње да је реалност много компликованија од онога што је у неколико тачака зацртано пактом између Турске и ЕУ како би се предупредила пролећна навала на европске границе.

Пре два дана трајект са 45 мушких „нерегуларних миграната“ из Пакистана отпловио је са острва Лезбос и пристао у турски град Дикили. Претходно је прва група од 200 мушких миграната „претежно из Авганистана“ пребачена натраг у Турску. У агенцијским вестима не помињу се мучни детаљи већ се саопштава да је депортација је урађена у „складу са споразумом који је Анкара склопила са ЕУ“.  Из Брисела је саветовано да се депортација изводи „дискретно“ без присуства медија. Лондонски „Гардијан“ и мадридски „Паис“ јављају да је новинарима забрањен прилаз мигрантима који се сада налазе у логорима. Фотографије несрећника иза бодљикаве жице неодољиво подсећају на времена из Другог светског рата. На Лезбосу се тренутно налази око 3000 миграната из разних земаља, док их је на Самосу 800. Сваког дана пристижу нови. Папа Фрања упозорио је на европско „одбацивање“ избеглица, посетиће Лезбос 16. априла. Зар је то Европа?

Нова озиђивања: Европске земље су се последњих месеци ударнички бациле на изградњу што јачих и убојитијих антиимигрантских препрека. Данас су границе на старом континенту испресецане са 1200 километара бодљикавих жица или бетонских зидова. То је по дужини 40 одсто од око 3000 километара дуге границе између Мексика и САД.

Републикански кандидат за председничке изборе очекује да ће се изградња зида на граници између Мексика и САД платити од дознака Мексиканаца запослених илегално у Америци , које шаљу својим породицама кући. Европљани за зидове које подижу плаћају из свог џепа. До сада је на бодљикаве ограде које пресецају Европу потрошено 500 милиона евра иако стручњаци за миграције, тврде да нема тако високог зида који унесрећени људи неће успети да прескоче.

Има мишљења да ударајући „темеље модерне миграционе политике“ Европа поништава 1989. годину када је срушен Берлински зид. Са колапсом Совјетског савеза и доктрине земаља Источног блока, пале су и препреке за слободно кретање људи. Подизањем нових зидова угрожава се актуелни савез слободних држава, и цео пројекат Европске уније. Другим речима, пуцају темељни принципи на којима је Европа саздана.

Читава европска географија испресецана је бодљикавим жицама и оградама. И пре Виктора Орбана и бодљикавог ограђивања Мађарске, Грчка је изградила зид на једном делу границе са Турском. Македонија је заградила себе од Грчке, Словенија се заградила од долазака из  Хрватске, Шпанија је оградила своје енклаве у Африци, Француска је жилет жицама оградила железницу и возове од миграната који хоће да пређу у Британију, Аустрија разматра могућност да изгради ограду према Италији...

Узалудно рушење: Па да ли је онда, када се све ово гледа из авиона, Берлински зид узалуд срушен, да би га четврт века касније заменили многи други зидови.

Мађарска је изградњом бодљикаве жице на граници са Србијом, смањила број миграната „на нулу”, како нам је својевремено рекао министар спољних послова Петер Сијарто. И Берлински зид је практично прекинуо мигрантски пут са Истока на Запад. Са 2,5 милиона између 1949. и 1962. на пет хиљада прелазака од 1962. до 1989.

Да је Европа дубоко подељена и да се показало да је неспособна да испоштује своје обавезе и оснивачке принципе, мишљење је и Паноса Тригазиса, координатора Сиризе за међународне односе и мирољубиву политику. Он је говорећи за Политику, (шири интервју објављујемо у сутрашњем броју) указао на опасност екстремних националистичких и ксенофобичних притисака унутар многих земаља чланица.

Панос је незадовољан и због затварања граница земаља на балканској рути. Такав став није на штету само Грчке , већ угрожава универзалне људске вредности и правне тековине Европе о људским правима, каже овај левичар чија се партија залаже за паневропску солидарност.

Бодљикаве жице свакако не доприносе оваквом концепту.  А кад је о Трампу реч, његов сан да сагради најлепши , и највиши зид на свету, дуж целе границе са Мексиком коштао би по проценама милијардера 12 милијарди долара, док експерти процењују да би за такав пројекат била потребна инвестиција од 25 милијарди долара. Био би то највећи инфраструктурни грађевински подухват још од када је Ајзенхауер изградио мрежу аутопутева. Колико ли би се година тек Америка вратила уназад?

 

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.