Понедељак, 06.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Звук и метар у поезији Милосава Тешића

Наредне године, на Благовести, научни скуп, на „Дучићевим вечерима поезије”, биће посвећен песничком делу Милутина Бојића
Милосав Тешић (Фото Т. Јањић)

Од специјалног извештача „Политике”
Требиње – Двадесет и први зборник, у пројекту поетичких истраживања „Поетика српске књижевности”, а седми у циклусу „Смена поетичких парадигми у српској књижевности двадесетог века: национални и европски контекст”, посвећен је поезији и поетици Милосава Тешића. Зборник је проистекао из научног скупа: „Звук, метар и смисао у поезији Милосава Тешића”, који је одржан у Требињу, почетком априла, на Благовести, прошле године. Издавачи су Институт за књижевност из Београда и „Дучићеве вечери поезије” из Требиња. На представљању у Требињу, говорили су уредници: Јован Делић и Александар Јовановић.

Пре двадесет и три године, захваљујући Новици Петковићу, подсетио је Александар Јовановић, покренута је серија „Поетичка истраживања”, коју чине научни скупови и зборници о најзначајнијим српским песницима. Први скупови, и из њих произашли зборници, били су посвећени Момчилу Настасијевићу, Бранку Миљковићу, Васку Попи, Растку Петровићу, Владиславу Петковићу Дису, затим класицима српске модерне Милану Ракићу, Јовану Дучићу, Сими Пандуровићу, потом најзначајниим песницима друге половине прошлога века: Стевану Раичковићу, Миодрагу Павловићу, Ивану В. Лалићу, Љубомиру Симовићу, Јовану Христићу, Миловану Данојлићу, а најновији Оскару Давичу, Милану Дединцу, Матији Бећковићу, Алеку Вукадиновићу, Рајку Петрову Ногу, Станиславу Винаверу.

У српску књижевност, истакао је Јовановић, Милосав Тешић (1947), ступио је као готов песник, најпре песмама у периодици, а затим и збирком „Купиново” (1986). У њој је активирао стварна или могућа значења имена места из српске историје и културе и развијао њихове културно-историјске или симболичке могућности, да би у „Кључу од куће” (1991), испитивао присуство и деловање наше древне, делом потиснуте културе у искуству и бићу савременог човека, а у „Прелести севера, Кругу рачанском, Дунавом” (1996), дао песничку слику Велике сеобе у историји и великог прелома у култури крајем 17. и 18. века. У „Седмици” (1999), којом је ушао у најпознатију српску библиотеку, међу плаве корице „Кола” Српске књижевне задруге, обнавља се једна посебна осећајност српско-византијске црквене поезије са њеним формама и преводи из православног обреда у модерну лирику.

У књигама које су потом уследиле: „Бубњалица у пчелињаку” (2001), „Дар и коб” (2006), „Млинско коло” (2010) и „Ветрово поље” (2013), песник је ширио стиховне и тематске просторе своје поезије, бивајући у свакој од њих и нов и препознатљив. Испевао је знатан број антологијских песама, међу којима су поједине, као што су „Благо божије”, „Rosa canina”, „Претрес куће”, „Сентандреја, Iris florentina”, „Има нека васиона” и „Шљива српска”, постале његов заштитни знак.

Милосав Тешић се снажно ослонио на симболистичко наслеђе наше и европске поезије, почев од неговања песничке мелодије, преко хватања једва приметних наговештаја и тананих слутњи у људскоме бићу, до изузетног умећа у грађењу стихова и стиховних облика. Са мало слободе, може се рећи да је наш песник сјединио формално савршенство прве, Дучићеве и Ракићеве, генерације наших симболиста, затим дубоке, ирационалне и подсвесне слутње друге симболистичке, Пандуровићеве и Дисове генерације, са искуством модерне поезије наших неосимболиста, Миљковића и Лалића, пре других, и њиховог односа према сопственој и европској традицији.

Скуп је насловљен „Звук, метар и смисао у поезији Милосава Тешића”, објаснио је Јовановић, да би именовао најважније одлике ове поезије: звучно тело његове поезије, мајсторство у грађењу стихова и стиховних форми, таман и дубок песнички свет, у којем је на најсрећнији начин укрштено лично и предачко искуство. Ваља поменути његово версификацијско умеће и версификаторско новаторство, које захтева посебну стручну анализу. Тешић, по свему судећи, дао је нове подстицаје нашим стиховима: дактило-трохејском десетерцу, јампском једанаестерцу, амфибрашком дванаестерцу и дактило-трохејском петнаестерцу (хексаметру). То јест, створио је нове варијанте класичног српског метра, о чему пише у драгоценом „Поетичком додатку”.

О Тешићу у зборнику, између осталих, пишу: Јован Делић, Радивоје Микић, Петар Пијановић, Бојан Јовановић, Драган Хамовић, Слађана Јаћимовић, Бранко Златковић, Зорана Опачић, Иван Негришорац, Милош Ковачевић, Сања Париповић, Александар Милановић, Бранко Летић, Александар Јовановић...

Наредне године, на Благовести, научни скуп, на „Дучићевим вечерима поезије”, биће, по свој прилици, посвећен песничком делу Милутина Бојића.

Коментари21
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.