четвртак, 13.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 12.04.2016. у 08:15 Милорад Илић
ПОЛЕМИКА

Заблуде и истине бившег гувернера

Поводом текста Дејана Шошкића: „Одјеци с Копаоника - заблуде и истине”

У тексту „Одјеци с Копаоника: заблуде и истине” (21. март), господин Дејан Шошкић почастио нас је општим местима о економској политици, оправданом критиком рада гувернерке Табаковић и, посредно, хвалом на рачун свог рада за време боравка у НБС. Навео је да је владајући модел раста БДП-а до 2008. године морао да се промени. Иако релативно успешан, био је дугорочно неодржив јер се базирао на потрошњи и увозу, уместо на инвестицијама и извозу. Разлоге за неуспех новог модела г. Шошкић је нашао у паду учешћа инвестиција у БДП-у и у вођењу рестриктивне монетарне политике кад јој време није (у рецесији и без ризика од инфлације).

Колико овде има истине, а колико заблуда?

Прво, релативно динамичан раст до 2008. године „гурале” су и инвестиције. Оне су имале растући тренд и нарасле су на пожељно учешће од 25 одсто БДП-а.

Друго, једино што је било дугорочно неодрживо до 2008. јесте раст увоза, који смо, баш у време кризе, одлучили да „излечимо” даљим бесмисленим спуштањем царина и још интензивнијом либерализацијом увозног режима.

Треће, кад помиње расходну страну БДП-а г. Шошкић вероватно мисли на одомаћену формулу да је БДП једнак збиру финалне потрошње, инвестиција и извоза, минус увоз.

Гледајући ову формулу, логика каже да је један од најважнијих задатака сваке макроекономске политике минимизирање увоза, јер је он директно супротстављен величини БДП-а. Могућности за ово су многобројне, чак и у условима потписаног ССП-а, а посебно у монетарној сфери, где је г. Шошкић боравио кратко и неуспешно.

Шта каже статистика НБС и РЗС о периоду од 2008. до 2015? Извоз је порастао за 63 одсто, а увоз за само 3,5 одсто, док је БДП истовремено забележио пад од два одсто, инвестиције су на минус 29 одсто, а финална потрошња на минус пет одсто.

Ако је извоз толико растао, поставља се питање шта се десило с БДП-ом? Он је морао да расте независно од пада инвестиција. Овакво одсуство корелације јасно показује да раст извоза и БДП-а нема баш неку везу. Ово би било много јасније да је г. Шошкић анализирао приходну уместо расходне стране БДП-а. Поред тога, наведена статистика јасно показује да на пад БДП-а (или његов слаб раст у току разматраног периода) нису утицали ни екстерни фактори, тј. криза у Европи и остала оправдања политичара и њихових аналитичара. Економски проблеми Србије су само унутар њеног дворишта и последица су системских грешака које има наша економија.

Апсолутно је оправдано критиковати НБС, али ту критику треба да упућују пре свега они који трпе њене последице (грађани, привредници итд.). Питање доброг укуса јесте када тако поступа онај који је био у позицији да промени монетарну политику

Чињеница је да су инвестиције у великом опадајућем тренду. Међутим, зашто би неко уопште инвестирао у Србији када БДП пада (или недовољно расте), падају зараде и стандард грађана, јавне финансије су у дугорочном проблему и стално се прети отпуштањем радника. Коришћење пословних капацитета Србије не прелази трећину, тако да су нова улагања, на постојећем нивоу привредне активности и промета, готово непотребна. Ако се нешто и инвестира, онда је то на нивоу просте репродукције. Држава је у проблему с јавним финансијама, па од ње као инвеститора и не треба много очекивати. Господин Шошкић, међутим, мислио је на оне мазохисте који хоће да извозе. Међу домаћим инвеститорима таквих, оправдано, готово да и нема (ако изузмемо пољопривредни и прехрамбени сектор, те пројектовање сваке врсте). Остају нам само странци чије доласке подмићујемо, без јасне анализе таквих активности, не схватајући да тиме по више основа штетимо расту БДП-а. Како год, страних инвеститора нема довољно ни за пројектоване моделе, а да их и има, они би настојали да задовоље своје интересе а не потребе нашег друштва.

Каже бивши гувернер да је НБС, у разматраном периоду, водила рестриктивну монетарну политику и то доказује тиме што је стопа инфлације нижа од пројектоване. Све би то било у реду да његова монетарна политика није била рестриктивнија него сада. Волумени монетарних агрегата то јасно показују. Новчана маса М2 (количина динара у оптицају која се састоји од готовине, депозита по виђењу и краткорочно орочених депозита) кретала се од 11 до 14 одсто БДП-а, каматне стопе биле су много више као последица високе референтне стопе НБС, док је курс подједнако стабилан (или нестабилан). Све ове категорије и данас су лоше и неодговарајуће за потребе привреде, али боље него у време гувернера Шошкића. Страшна је та непрецизност од читавих један одсто код пројектовања инфлације, али није страшно што је ниво новчане масе (М2) трипут мањи од потребног! Под Шошкићевом командом било је још горе, тј. М2 је био четири пута мањи од потребног нивоа. Апсолутно је оправдано критиковати НБС, а посебно гувернерку Табаковић, због вођења погрешне монетарне политике, али ту критику треба да упућују пре свега они који трпе њене последице (грађани, привредници итд.). Питање доброг укуса је када тако поступа онај који је био у позицији да промени монетарну политику и да грађанима и привреди Србије олакша живот по разним основама.

Економиста, привредник, аутор књиге „Практикум за владу која жели добро својим грађанима”

Коментари10
cdf6e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља