Понедељак, 27.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Панама папири погодили мека срца капиталиста

Закон им је омогућио да сакрију власништво приликом куповине предузећа у приватизацији, да изиграју мале акционаре, да држави не пријаве да имају оф шор фирму
(Фото Пиксибеј)

 

Кога год да је Међународни конзорцијум истраживачких новинара гађао Панама папирима, у Србији је, као и сваки пут кад се спомене пословање преко офшор зона, погодио у мека срца крупних капиталиста.

Прозвани тајкуни, који су се у протеклих недељу дана јављали редакцији „Политике”, хорски су понављали како пословање преко пореских рајева није нелегално. Иако је то експлицитно и недвосмислено у свим „Политикиним” текстовима било наглашено. Међутим, представници српске пословне елите, као и у случају финансирања невладиних организација, на душу нам нису стављали оно што пише, већ оно што не пише у нашим текстовима.

„Народ то чита као да смо ми сви лопови и криминалци”, понављали су представници крупног капитала потцењујући тако интелигенцију „Политикиних” читалаца. Коментари испод текстова на интернету и одјек у јавности много више су погодили прозване, од истинитих чињеница које смо пренели из панамског привредног регистра.

Крупни капиталисти се бране изјавама да је пословање преко пореских рајева по закону, а често је скандалозно шта је све у овој земљи по закону

„Није нелегално имати компаније у другим земљама, па ни у офшор земљама. Забрањено је бавити се нелегалним пословима у било којој компанији и у било којој земљи света”, поентирао је у свом реаговању на „Политикин” текст бизнисмен Мирослав Атељевић, члан елитног клуба „Привредник”, о чијим офшор пословима смо известили наше читаоце.

Управо у томе и јесте поента. Када је бивши амерички обавештајац Едвард Сноуден открио да Сједињене Америчке Државе (САД) шпијунирају цео интернет, браниоци федералне политике правдали су се да је у том случају све било по закону. Највећи скандал био је у томе да је заправо скандалозно шта све закон дозвољава и не санкционише.

И то не значи да наши читаоци сада немају право да се питају да ли је и у овом случају скандалозно шта је све по закону. Јер, како смо сазнали из Народне банке Србије, грађани немају никакву обавезу да држави пријаве отварање офшор фирме у иностранству. Држава Србија, дакле, не зна и не мора да зна ко има фирме у пореским рајевима. Тако је овдашње законодавство и омогућило да неко у процесу приватизације може да купи фирму, а да се уопште не зна ко је власник капитала. Накнадно смо сазнали да су иза „Ворлдфина”, који је купио „Луку Београд” стајали Мирослав Мишковић и Милан Беко. На званичној конференцији за новинаре тада су се појавили само адвокати, а јавност, по закону, није имала право да зна чије интересе заступају. Кад је преузиман „Књаз Милош”, као званични купац појавио се „ФПП Балкан лимитид”, иза кога је, како се касније испоставило стајао инвестициони фонд „Салфорд”, који је, такође, основан у пореском рају, какав је Холандија.

Све док бизнисмен Милан Беко на телевизији јавно није признао да је већински власник „Новости”, пред државом овај дневни лист формално је био у власништву три различите компаније: „Адрос”, „Тримакс” и „Карамат. Тек након Бековог јавног признања постало је јасно да он, преко те три фирме, иза којих се крио, поседује 62,42 одсто акција „Новости”. По закону, свако ко има више од 25 одсто акција дужан је да исту ту цену понуди мањинским акционарима. Законодавац је на тај начин покушао да заштити мањинске акционаре. До Бековог признања, формално посматрано, три различите фирме имале су по мање од 25 одсто акција „Новости”, и Беко, кога закон није препознао, није имао никакву обавезу према мањинским акционарима. Све док се сам није идентификовао као већински власник. Много пута су тајкуни на берзи, преко офшор фирми куповали мање од 25 одсто акција како би избегли своје обавезе према малим акционарима. Дакле, скандалозно је то што закон омогућава тајкунима да крију своје власништво у фирмама које су куповали током процеса приватизације.

И није то пракса само у Србији. Финансијски систем скројен је по мери богатих, зато порески рајеви и јесу легални. Да би капитал богатих људи, далеко од очију јавности, летовао на егзотичним дестинацијама. По томе се страни инвеститори не разликују од домаћих. Према подацима Агенције за привредне регистре, погодности Луксембурга, као пореског раја, код нас користе стране фирме које овде имају своја представништва. Међу њима су „Делез”, „Дајнерс клуб”, „Бенетон”, „Калцедониа”, туристичка агенција „А травел”, кафићи „Фектори” распрострањени по центру Београда и „Адриа њуз”, која је овде основала Телевизију Н1.

Финансијски систем је заправо, како то каже гувернерка Јоргованка Табаковић, у недељном броју „Политике” и омогућио овакве афере. Од почетка избијања кризе, било их је три. Прво је 2013. године Међународни конзорцијум истраживачких новинара објавио јавну базу података о офшор компанијама, која је по свом обиму, како тврде њени аутори, била 160 пута већа од „Викиликса”. Пре годину и по дана имали смо и аферу „Луксембург”, па су новинске странице широм света пуниле информације о бизнисменима, политичарима, спортистима и глумцима који су уточиште нашли у овом пореском рају. И док је у свету Жан-Клод Јункер морао да се правда новинарима да није омогућио масовну утају пореза, у Србији су се новинари, који су се усудили да јавно спомену имена привредника који послују преко офшор зона, нашли под притиском и на тапету крупних капиталиста. Нису изостале ни претње тужбама. Ни овога пута није било другачије.

Коментари24
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.