Седам деценија Македонаца у Војводини

Панчево – Македонци у Србији ове године обележавају велики јубилеј –  70 година откако су се доселили у Војводину. Тим поводом је у Панчеву уприличена свечаност која најављује годину чувања традиције старог краја кроз манифестацију „Мајка Македонија”.

Уз звуке македонских гајди, окупили су се потомци крај старе железничке станице из које су њихови преци „возовима без возног реда” стизали у ове крајеве, а потом се и трајно настањивали у околним насељима – Јабуци, Качареву и Глогоњу.

У симболичном маршу „Путевима сећањима” били су припадници македонске националне заједнице, са замеником амбасадора Македоније у Србији Бојаном Гјоргјевим на челу, који је заједно са градоначелником Панчева Сашом Павловим, на овом месту засадио македонски даб – врсту храста, симбола дуговечности, континуитета и суживота.

„У тешким условима, данима су трајала та путовања наших дедова, а ми као њихови потомци, морамо да се сећамо тог пута, јер да није било њих, не би данас на овим просторима било ни нас у оволиком броју. То нас обавезује да будемо добри суседи и пријатељи и лојални грађани Србије, али и да никада не заборављамо корене мајке Македоније”, рекао је Борче Величковски, председник Националног савета македонске националне мањине у Србији.

Данас, на основу чињеница и претпоставки о броју људи који се изван матице још увек декларишу као Македонци или су македонског етничког порекла, оцењује се да у свету постоји, бар још најмање једна Македонија. Послератном колонизацијом 1946. године, ондашње законске квоте далеко су премашене, па је у другу Југославију стигло око 20.000 душа, од Суботице до Врања.

Зарад бољег живота, Македонци су радо дочекали позив да се настане у војвођанску равницу, а највише их је стигло јужни Банат. Овде су добијали кућу, земљу и основна средства за рад, а са собом су донели имена људи и празника, која су их везивала и подсећала на завичај, свој начин живота, језик, навике и обичаје...

Све до 1991. године Македонци су били конститутивни народ Југославије, а њеним распадом постају национална мањина. Последњих неколико година, почетком организовања и оснивањем Националног савета Македонаца, постављени су темељи и започет је процес враћања колективне и појединачне свести за очување њиховог националног, историјског и културног идентитета и интегритета на овим просторима.

Обележавање јубилеја је, наглашавају из Националног савета, и погодна форма културне размене и сарадње између македонске и српске средине. Најављују низ програма који истичу вредности баштине македонске националне заједнице на овим просторима.

Промоција монографије сећања, документарни филм, избор химне Македонаца у Србији, ликовни и литерарни конкурси у школама у којима се учи предмет македонски језик са елементима националне културе, и изложба која ће обићи сва места у којима делују македонска удружења у Војводини, само су део ове манифестације.

Њен централни догађај биће постављање споменика „Мајка Македонија”, рад вајара мр Синише Новеског, и прослава са свечаном академијом у присуству председника двеју држава.