Недеља, 28.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Могу ли Енглези да постану Норвежани

У Лондону се води бурна дебата о обелодањивању имовинских карата, у Ослу се одувек знало ко колико зарађује и колики порез је платио или ускратио

Као да су принуђени да голи голцати шетају пред комшијама, пријатељима, колегама и незнанцима – тако би се осећали Енглези када би подаци о њиховим укупним примањима и одрезаним порезима били лако доступни широкој јавности. Већ две недеље, oткако су обелодањени документи из Панаме и открило се да премијер Дејвид Камерон поседује деонице у офшор фирми свога оца у овом пореском рају, у Великој Британији траје бурна дебата: могу ли држављани Уједињеног Краљевства да се претворе у Норвежане, који данас лако, једним кликом миша, могу да сазнају колики су укупни годишњи приходи било ког суграђанина и колико је пореза платио на име њих. У Норвешкој је, наиме, опште мишљење да то доприноси праведнијем друштву и уједначеним критеријумима.

По мишљењу многих аналитичара, слободно завиривање у џепове свих Енглеза изазвало би друштвени сеизмички потрес. Британци сматрају да је новац приватна ствар, исто колико су то и нечије љубавне романсе. Кад би се њихова имовинска карта изложила на увид, осећали би се „као да им је неко скинуо доњи веш и натерао их да тако изађу на улицу”, закључују поједини антрополози.

Открића из „Панамских папира”, која су довела до провале незадовољства међу обичним грађанима, натерала су Дејвида Камерона да открије своја укупна примања и да препоручи осталим високим политичким лидерима да ураде исто то. Испоставило се да, осим премијерске плате из буџета, Камерон добија свој део од изнајмљивања куће у Лондону, а да министар финансија Џорџ Озборн своју плату допуњује киријом од 45.000 фунти за издавање породичне куће и дивидендама од 33.000 фунти од фабрике папира у породичном власништву... Још много више новца згрће градоначелник Лондона, али примања Бориса Џонсона плод су његовог личног рада (колумне у „Дејли мејлу” и приходи од продатих ауторских књига), па не изазивају толико негодовања колико је настало када је министар финансија, на пример, открио свој лични буџет.

У ситуацији кад већина Британаца још није достигла материјални ниво који је имала пре финансијског краха и кад се свакодневно смањују социјалне бенефиције, смањује број школских клупа и болничких кревета, протагонисти политике буџетског резања живе раскошно допуњујући своје плате издавањем наслеђених некретнина. Британци су, према најновијем истраживању, много нетрпељивији према „оплођивању” богатства стеченог наслеђем него према имању које је за свог живота зарадио неки бизнисмен, шоумен или спортиста.

Норвежани једним кликом миша могу да сазнају колики су укупни годишњи приходи било ког суграђанина и колико је пореза платио на име њих. У тој земљи је, наиме, опште мишљење да то доприноси праведнијем друштву и уједначеним критеријумима

Камеронову препоруку да врхунски политичари ставе пред јавност своје имовинске карте критикују и парламентарци. Они сматрају да ће у Вестминстер, ако се таква препорука усвоји, долазити само „губитници” или они који нису успели да постану имућни у неком другом послу.

Афера с „Панамским папирима” утицала је негативно на популарност Камерона. Рејтинг британског премијера пао је за осам одсто у последње две недеље, показали су резултати најновије анкете коју је у петак објавио „Тајмс”. Истовремено је популарност левичарског лидера лабуриста Џеремија Корбина порасла за два одсто. Из Корбинове имовинске карте коју је изложио види се да зарађује три пута мање од министра финансија и да је, осим плате, за годину дана добио још хиљаду фунти од хонорара за предавања. И Камерон и Корбин слажу се да би за Британију било боље да остане у Европској унији. Референдум о „брегзиту” је у јуну, а богатом Борису Џонсону, који активно пропагира излазак земље из ЕУ, такође је опала популарност за осам процената.

У Норвешкој се, пак, подаци доспели из Панаме такође помно прате. Јесте да свако у сваком тренутку може да провери пореске обавезе и примања било ког другог Норвежанина, али то важи само за оне који своје фирме не измештају у пореске рајеве. Засад ниједан норвешки политичар није осумњичен да је пословао с Панамом, али банкари нису били тако лојалне патриоте. Откривено је да је луксембуршка филијала највеће норвешке банке ДНБ помагала својим клијентима да отворе компаније на Сејшелима. Менаџери ДНБ су се извинили Норвежанима иако у тим активностима није било ничег нелегалног. У Ослу се сматра да такви послови „нису у реду” и у нескладу су са норвешком културном традицијом.

Норвежани се нису „поенглезили”, али су увели неке регулативе које су смањиле број посетилаца на сајту пореске управе. Ако желе на интернету да виде ко и колико има новца и колики му је порез, Норвежани то и даље могу да ураде. Али, оном чију имовинску карту испитују, шаље се мејл са именом и презименом радозналца.

Иначе, скандинавски аналитичари верују да сва примања у свакој фирми треба да буду транспарентна. Тиме се, како кажу, знатно умањује пословична неједнакост између мушких и женских плата, а могућност манипулација вантарифним платама, непристојно великим милионским износима бонуса и осталим бенефицијама сведена је на минимум. Чак се и послодавци слажу да свачија плата и свачији бонус треба да буду доступни јавности. Тако радник који се запошљава зна шта га чека, са ким да се пореди и чему да се нада. У Британији сматрају да је норвешка култура „чудна и различита” и да Енглези по природи ствари не могу да се „скандинавизују”, чак и да то желе.

Коментари16
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.