Понедељак, 25.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Како култури помажу фондације

Док се у Европи многе институције културе због рестрикције у државним буџетима обраћају све више Американцима, код нас је Фондација Београдске филхармоније за сада једина која делатност обавља и у САД
Тејт модерн у Лондону (Фото: Christine Matthews (CC BY-SA2.0))

Тренд тражења финансијске подршке ван државног буџета, који је у САД одавно постао доминантан модел на основу којег опстају многе културне институције, полако се одомаћује и на тлу Европе, па и код нас. Поред пореских олакшица које добијају компаније које се одлуче да подрже неки музеј или галерију, у Америци је све више приватних донатора, али и појединаца који се школују на пољу менаџмента у култури како би на стручан начин за кућу у којој раде обезбедили додатна средства.

Према писању британског „Гардијана”, због рестрикција у државним буџетима за културу широм европских земаља све се мање новца одваја за ову област па су многи музеји принуђени да се окрену америчком моделу финансирања. Не само да новац покушавају да пронађу међу домаћим становништвом и компанијама већ се обраћају и Американцима код којих постоји интересовање за престижне европске музеје.

Неке европске куће културе одавно имају своје испоставе у САД. Тејт модерн из Лондона има „Тејт фондацију” у Америци, која се бави сакупљањем новца за један од најпознатијих музеја престонице Велике Британије и која је од 1989. до данас сакупила око 300 милиона долара. Неки су у овој причи новајлије, као што је то Прадо музеј из Мадрида. Његова фондација под именом „Пријатељи Прадо музеја” већ је нарасла на 29.000 чланова и само током прошле године сакупила је око пет милиона долара. Мари-Хозе Кравис, филантроп који је и председник Музеја модерне уметности у Њујорку (Мома), такође је члан ове шпанске фондације. И недавно реновирани Ријксмузеј у Амстердаму оформио је посебан одсек за развој. Пројекат позајмице колекције „Ситних чуда”, коју чине мали комади средњовековних молитвених артефаката, до које ће доћи током ове године, само је део стратегије којом се успостављају везе између Холандије и САД. У неким случајевима, као што је то Орсеј у Паризу, потрагу за новцем започели су пасионирани посетиоци пре саме институције. Љубитељи овог музеја основали су „Друштво пријатеља Орсеја” у Америци 2009. Брачни пар који је на његовом челу за годину дана успео је да сакупи око милион и по долара.

Ни институције у Србији нису седеле скрштених руку, мада се може рећи да ова област код нас не функционише на истом нивоу као у иностранству и да фондација још увек има мало. Једна од првих, уједно и једина која делатност обавља и у иностранству, односно у САД, јесте Фондација Београдске филхармоније, коју је Управни одбор ове куће основао 2004. са циљем да побољша финансијску ситуацију те институције системом спонзора и пријатеља, а која сада носи назив „Фондација Београдске филхармоније Зубин Мехта”, објашњава за „Политику” Јелена Милашиновић, пи-ар менаџер Београдске филхармоније.

– После донаторског концерта у априлу 2004, у сезони 2004/05. почео је са радом и ВИП клуб Фондације. Временом су циљеви постајали све амбициознији. На иницијативу једног од највећих ауторитета у свету класичне музике Зубина Мехте, у наредној сезони, у оквиру Фондације основан је и посебан фонд за набавку и одржавање инструмената који носи његово име: Фонд Зубин Мехта. У два наврата велики диригент одржао је неколико концерата чији је хонорар, уз одрицање од ауторских права за аутобиографију „Партитура мог живота”, која је објављена у оквиру издавачке делатности наше филхармоније, управо нама донирао – додаје наша саговорница.

Мехта је након једног од концерата отворено позвао политичке и привредне ауторитете у Србији да подрже успех националног оркестра улагањем у нову концерту дворану филхармоније, у међувремену је именован и за почасног председника Фондације. Од 2010. она постаје иницијатор идеје сарадње јавног и приватног сектора у финансирању културе у Србији, што постаје тежиште њеног даљег деловања, а окренута је и друштвеној одговорности. Од прикупљених средстава до сада је купљено неколико десетина инструмената и делова за њих, музичари су се усавршавали у иностранству, унапређени су регионална сарадња и интернет промоција, реализовано је неколико десетина пројеката у разним областима.

„Амерички пријатељи Београдске филхармоније” регистровани су 2012. године у Њујорку, то је прва америчка фондација једне српске националне институције и поседује статус који омогућава америчким донаторима исте пореске одбитке као што то омогућавају фондације водећих америчких оркестара.

„Фонд Музеја савремене уметности” основан је 2007. године да би 2012. променио назив у истоимену фондацију, чија су задужења организовање различитих догађаја предавања, перформанса, концерата, манифестација, радионица и семинара по пројектима, организовање едукативних програма за студенте уметничких академија, историчаре уметности, истраживаче савремене уметности, организовање и финансирање нових уметничких медија, организовање сарадње са институцијама истог профила и интересовања, издавање публикација, давање стипендија, додела награде.

– Међутим, и поред свих иницијатива нисмо задовољни количином до сада прикупљених средстава и мислимо да отварањем нашег музеја, чему се надамо ускоро, можемо много више пажње да усмеримо ка том циљу. Код нас је донаторство за институције културе минимално и они који имају средстава радије улажу у друге делатности. Још не размишљамо о отварању фондације у иностранству, јер за сада немамо капацитета да то урадимо а ни неопходна средства за тај подухват – истиче Слободан Накарада, вршилац директора Музеја савремене уметности.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.