Четвртак, 08.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Све боје фалсификата

Не копирају се толико слике колико потписи аутора, али код нас је проблем што не постоји званично стручно тело које би обавило експертизу, пре него што уметничко дело доспе на тржиште и у јавност
Дела са изложбе у Кући легата на којој су по тврдњама неких стручњака већина фалсификати

Изложба слика у Кући легата из колекције Јовичић стигла је на насловне стране овдашњих медија, али тек када су историчари уметности Љубивца Миљковић и Никола Кусовац упозорили јавност да су на изложби многа дела заправо фалсификати. На изложби „Између сећања и заборава” отвореној крајем марта представљена су дела са потписима Богдана Шупута, Ђорђа Андрејевића Куна, Малише Глишића, Игњата Јоба, Надежде Петровић, Петра Лубарде, Анђелије Лазаревић, Љубице Цуце Сокић...Група кустоса и галериста затражила је овим поводом да се изложба у Кући легата хитно повуче (требало би да траје до четвртка), као и да се поднесу кривичне пријаве против власника колекције, брачног пара Јовичић.

На изложби је представљено 80 слика, а занимљиво је да је неке од њих публика имала прилику да види и 2013. године на поставци која је организована такође у Кући легата. Избор се тицао некадашњих професора и ђака Уметничке школе у Београду формиране 1919, односно њихових радова.

Светлана Јовичић је историчар уметности,  а њен супруг Зоран Јовичић сликар. Колекцију формира већ 40 година, тако што дела набавља на сајмовима антиквитета, на аукцијама као и у контакту са другим колекционарима.

Фалсификати на тржишту уметнина су позната појава и уносан бизнис.

У ствари, не копирају се толико слике, колико потписи аутора и, како нам је то више пута  објашњавао Никола Кусовац најупосленији проценитељ уметнина, време настанка потписа може се открити стављањем под ултраљубичасту лампу.

Против Николе Кусовца је 2008. године покренута кривична пријава због давања стручног мишљења за фалсификоавна уметничка дела Добровића, Шумановића, Милана Коњовића, Николе Граовца...– слика које су биле у валсништву Илије Ђорђевића које је он продавао као оригинална уметничка дела. Кусовац је касније ослобођен оптужбе.

Начини да се превари потенцијални купац остварују се и тако што се, на пример, пронађе слика из епохе неког безначајног аутора који је сликао у духу познатијег мајстора и на то дело се стави пожељан потпис. Није ретко ни да се измисли наводно неки „мање познат” циклус познатог сликара и у том стилу онда настане низ радова који се приписују етаблираном уметнику.

На мети фалсификатора био је једно време највише Петар Лубарда, тачније његова дела из 60-их и 70-их година.

У овом систему нелегалног копирања стила сликања одређеног аутора који је на цени или само његовог потписа, налазе се сликари који су дигли руке од своје уметности и покушавају да сликају  „а ла” Милуновић, Лубарда, Коњовић... Затим колекционари који то купују односно даље продају, а најперфиднији начин да се фалсификати покажу и „уведу” на уметничку сцену је њихово излагање на изложбама.

Својевремено нам је један стаарији уметник који је жело да остане анониман испричао да је после Другог светског рата у Београду постојала радња која се звала „Стил”,  у чијем је излогу једног дана  спазио слику са  призором Сићевачке клисуре и потписом Надежде Петровић. Нешто му је, каже, интуитивно засметало на тој слици. Када је овлаш дотакао површину платна са зеленом бојом, она му се задржала на прсту. Тај фалсификатор је био толико нестрпљив да није могао да сачека ни да се боја осуши! Били су то наивни покушаји које  је тада било лако разоткрити.

Мање наиван био је холандски фалсификатор Ван Мегрин

који је за потребе Хитлерових најближих сарадника копирао три Вермерове слике, продавши их нацистима као оригинале. Када је касније изведен на суд, он је рекао да је тим чином саботирао окупатора јер им је подвалом узео новац! Да би доказао да то заиста није био прави Вермер, њему су у затвор донели платно и боје и испоставило се да је реч о заиста талентованом затворенику, одличном кописти славног Вермера!

Када је реч о фалсификовању слика старих мајстора, односно анализи таквих случајева, важно је познавати сликарску технологију. Наиме, требало би тачно знати који се пигмент употребљавао у одређено време.

И у свету и код нас породице познатих уметника штите њихову заоставштину оснивањем фондација. Али и ту има занимљивих ситуација. Италијански сликар Марио Скифaнo, који је преминуо 1998. године, имао је огромну продукцију. Једног дана на врата му је закуцала финансијска полиицја која је открила да је продао на хиљаде дела а није плаћао порез. Скифано је одмах та своја дела прогласио за фалсигфикате. Када је после његове  изненадне смрти породица основала организацију која би штитила заоставштину, настао је прави хаос, будући да оригиналне слике Скифана, одлуком самог сликара,  на папиру то више нису биле!

Случај колекције Јовичић, односно тврдње да су нека дела из ове збирке фалсификата заправо тек треба доказати стручном експертизом. Међутим, управо је дугогогодишњи , односно вечити проблем што у нашој земљи не постоји ни једно званично стручно тело које би се бавило експертизом уметичких дела, осим када она већ по сумњом доспу у полицију. И зато је отворен простор за разне махинације како у случају фалсификовања слика, тако и на нивоу њихове процене.

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.