Уторак, 26.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Степинца од ореола дели само папин потпис

Независна медицинска комисија потврдила чудотворна излечења на Степинчевом гробу, али познаваоци прилика у Ватикану кажу да га садашњи поглавар Католичке цркве неће канонизовати
Алојзије Степинац (први с десна) 1944. године (Фото Википедија)

Загребачки надбискуп из периода Другог светског рата, кардинал Алојзије Степинац биће проглашен светим без обзира на рад мешовите православно-католичке комисије и без обзира на противљење Српске православне цркве. Овакав став више пута до сада поновили су највиши представници Римокатоличке цркве у Хрватској, али га још увек директно није изнео ниједан високи представник Ватикана. Додуше, после неколико састанака у Риму, великодостојници Католичке цркве у Хрватској преносили су својим верницима и јавности да папа не доводи у питање Степинчеву светост оснивањем комисије у којој већину чине архијереји из редова Српске православне цркве и Католичке цркве.

Хрватска бискупска конференција почетком априла поновила је оно што се из редова Католичке цркве у Хрватској могло чути и непосредно после објављивања да је папа предложио оснивање комисије о Степинцу: да се не доводи у питање Степинчева светост, да се ради о одлагању које неће дуго трајати, као и да очекују да ће мешовита комисија брзо завршити свој рад.

Српска црква је свесна да не може да се меша у унутрашња питања Римокатоличке цркве, али патријарх и други архијереји понављају став да је проглашење Степинца светим за СПЦ проблематично с обзиром на страдања српског народа, али и српске цркве у НДХ, на која Степинац готово да уопште није реаговао.

О томе како о загребачком надбискупу, који је проглашен блаженим још 1998. године одлуком тадашњег папе Јована Павла Другог, размишљају српски историчари и свештеници, могло се чути прошле недеље на трибини „Алојзије Степинац: стара прича и нови детаљи“. Учесници трибине одржане на београдском Правном факултету, у организацији Универзитетске омладине Београда и Светосавске омладинске заједнице Архиепископије београдско-карловачке, истакли су да за уврштавање Степинца међу свеце недостаје још само папин потпис.

Они, међутим, сумњају да би се то могло догодити ускоро. Како је речено, његов тренутни статус блаженог значи да се Степинац поштује као такав у оквирима локалне цркве.

Ван граница Хрватске, међутим, према речима протојереја др Велибора Џомића, члана Правног савета Митрополије црногорско-приморске, то није случај.

– Једног католичког свештеника из Љубљане питао сам да ли се у Словенији, међу католицима, поштује блажени Степинац, на шта ми је он одговорио одрично – рекао је протојереј Велибор Џомић, који је додао да нема никакве сумње да је Степинац био изузетно спорна личност и да га с правом називају надбискупом геноцида.

Истраживања о Степинцу код нас су још увек плод појединаца, не институција, а нема ни нечега што би се могло назвати српска историографија, док су Хрвати на овом пољу за три копља испред нас, истакао је историчар Вељко Ђурић Мишина, директор Музеја жртава геноцида у Београду. Он је навео да би требало отворити српске архиве из овог периода и истиче да би потпунију слику о Степинцу могла дати такозвана Недићева архива, која је још увек затворена, али и дневници самог загребачког надбискупа.

Комисија Римокатоличке цркве и независна медицинска комисија потврдили су чудотворна излечења на Степинчевом гробу, па је остало још само да га папа уврсти у ред светих. Подсећајући на ово, историчар Александар Раковић са Института за новију историју Србије, међутим, изнео је своје чврсто уверење да се то неће догодити за време мандата садашњег папе, али да то не значи да то неће учинити неко од његових наследника на трону Светог Петра.

---------------------------------------------------------------------

Мешовита комисија још непотпуна

Света столица још није именовала своје представнике за мешовиту православно-католичку комисију која би о Степинцу требало да разговара у Ватикану. Начин рада и датум првог састанка одредиће Света столица.

Српску православну цркву представљаће митрополити црногорско-приморски Амфилохије и загребачко-љубљански Порфирије, епископи бачки Иринеј и славонски Јован, као и професор Дарко Танасковић, амбасадор Србије при Унеску и дугогодишњи дипломатски представник наше земље у Ватикану. Наспрам њих седеће представници Католичке цркве у Хрватској: загребачки надбискуп, кардинал Јосип Бозанић, двојица бискупа, пожешки Антун Шкворчевић и мостарско-дувањски Ратко Перић, као и историчари Јуре Кришто и Марио Јареб. Анализирајући састав хрватског дела комисије, штампани медији у Хрватској наводе да је избор чланова био очекиван: осим „првог човека“ Католичке цркве у овој земљи, кардинала Бозанића, изабран је бискуп Перић, познат по противљењу чудима Госпе из Међугорја, према којима је и сам папа скептичан, као и бискуп Шкворчевић у саставу чије бискупије је Јасеновац. Према наводима хрватских медија, Шкворчевић негује „изнимно добре односе“ са владиком славонским Јованом. Двојица историчара, Кришто и Јареб са Хрватског института за повијест држали су предавање на симпозијуму посвећеном Степинцу. Јареб о Степинчевом односу према НДХ, а Кришто о државном програму покрштавања и реакцијама Степинца. Те две теме су за СПЦ најпроблематичније у ратној биографији загребачког надбискупа.Антрфиле

---------------------------------------------------------------------

Корени Хрватске православне цркве

На трибини на Правном факултету говорило се и о Хрватској православној цркви, за коју је речено да је настала у време НДХ са Степинчевим благословом и са намером да се на тај начин истисну СПЦ и Срби из Хрватске. Александар Раковић навео је да се на последњем попису становништва у Хрватској 2011. око 17.000 људи изјаснило да су православни Хрвати. После Срба православаца, којих има око 200.000, то је највећа православна заједница у овој земљи.

– У регистар цркава и верских заједница Хрватска је 2003. године уписала СПЦ, а затим и Бугарску православну цркву, која има осам верника, Македонску православну цркву, коју не признаје ниједна православна црква, па чак и тзв. Црногорску православну цркву. Питање је времена када ће бити затражено да буде уписана и Хрватска православна црква, која има 12.000 верника, а која је директан плод усташке идеологије – рекао је Раковић.

Коментари81
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.