Четвртак, 08.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Не затвара се спорна изложба у Кући легата

Случај колекције Јовичић за коју се сумња да поседује фалсификате требало би да позове на одговорност не само колекционаре, већ пре свега институције које приватним збиркама дају легитимитет
Слика која је потписана: Милош Бајић „Богородица са Христом” – 1956.
Слика потписана као Игњат Јоб, Дете са зеленим шеширом, 1930.
Богољуб Јовановић, Сликарев отац, 1952.

Изложба „Између сећања и заборава” на којој су представљене слике из колекције Светлане и Зорана Јовичића у београдској Кући легата (Кнез Михаилова 46) и на којој се према мишљењу групе стручњака и галериста налазе фалсификована уметничка дела, неће бити затворена пре четвртка 21. априла до када је њено трајање унапред предвиђено. Изложба је отворена 25. марта. Љубица Миљковић музејски саветник у пензији упутила је 14. априла писмо Филипу Брусићу, директору Куће легата, у коме апелује да се изложба затвори јер се на њој налазе неаутентична дела са потписима наших познатих сликара. Колекција, између осталих, обухвата дела потписана именима Богдана Шупута, Мила Милуновића, Игњата Јоба, Милоша Бајића, Ђорђа Андрејевића Куна, Леонида Шејке...

Одлуку о трајању изложбе у предвиђеном року донео је Филип Брусић Рено, директор Куће легата.

„Имајући у виду да се у делу јавности створила атмосфера својеврсне хајке, Кућа легата је решила да изложба остане отворена до последњег дана најављеног трајања. Тиме желимо да избегнемо утисак да смо изложбу затворили под притиском и да омогућимо посетиоцима да сами процене вредности изложених дела”, наведено је између осталог у саопштењу које је директор Куће легата упутио медијима.

Директор Филип Брусић Рено каже да је изложбу одобрио јер су му Јовичићи предочили да ће стручне текстове за пратећи каталог изложбе потписати др Ирина Суботић, професор емеритус, као аутор уводног текста за каталог и др Дијана Метлић, професор историје уметности на Академији уметности у Новом Саду, као аутор студијске анализе изложених дела, те да ће рецензент бити др Оливера Ерић, кустос на Факултету ликовних уметности у Београду.

Ирина Суботић писала је текст да би објаснила потребу излагања приватних збирки у јавности како би се донео суд критике, као и да укаже да нетипичне слике, а не ремек-дела, могу да употпуне сазнања о опусима уметника.

„Ми смо изложили мање позната дела уметника и зато смо сматрали да нема потребе да за њих тражимо атесте. Ниједно дело није ушло у продају, а хајка на нас је сада таква да се инсинуира како ћемо ми та дела продати и обогатити се!”, рекла нам је јуче Светлана Јовичић, власница колекције.

Колекција Јовичић већ је представљена 2013. године у истом простору збирком „Уметничка школа у Београду” што је подржало Министарство културе и информисања.

Представници Куће легата кажу да је добро што су „добронамерни поштоваоци уметности скренули пажњу на појаву фалсификата”, али наглашавају да сумње у аутентичност изложених дела морају бити испитане на стручан начин.

Ивана Симеоновић Ћелић, историчарка уметности, дугогодишњи професор Факултета ликовних уметности у Београду, сада директорка Музеја Цептер, у свом еснафу важи за особу која је посебно опрезна када јој донесу уметничко дело на процену. Ивана Симеоновић ће радије нешто прогласити за фалсификат него што ће дати атест оригинала.

„Када ми је једном приликом понуђена слика Мила Милуновића коју је требало да ставим у каталог изложбе, нисам била баш сто посто сигурна у њену аутентичност. Да бих била сигурна предложила сам колекционару који је донео слику да у каталог упишемо „приписује се” Милу Милуновићу, али он се није сложио. Рекао ми је да има атест Олге Перовић, заиста изузетног стручњака из Црне Горе. Предложила сам му да приложимо документ атеста уз репродукцију у каталогу, али он је и то одбио, тако да репродукција слике Мила Милуновића на крају није ни штампана, прича Ивана Симеоновић Ћелић.

Поводом изложбе колекције Јовичић у Кући легата, ова историчарка уметности каже да је за слику потписану именом Милош Бајић уочила неколико сумњивих елемената. Слика је датирана на 1956. годину, али правоугаони формат није био карактеристичан за ову годину стваралаштва нашег уметника. Друга, много важнија ствар је мотив Богородице, коју, каже Ивана Симеоновић, Милуновић тада никако није сликао.

„Оно што је сигурно аутентично на овој изложби је ‘Портрет оца’ аутора Богољуба Јовановића”, каже Ивана Ћелић.

Искусно око, први утисак, интуиција, „оно нешто” – најчешће ћете чути од историчара уметности када их питате како процењују аутентичност слике.

Питали смо кустосе Музеја савремене уметности да ли ова институција даје потврде о аутентичности уметничких дела, али добили смо одговор да Музеј савремене уметности само даје стручна мишљења када се то од кустоса затражи. Немају ни мандат да издају потврде нити техничку опремљеност за утврђивање аутентичности слика.

Душица Живковић, некадашњи саветник у сектору за наслеђе, објаснила нам је да „законом није предвиђено да Министарство културе формира сталну комисију за процену аутентичности уметничко-историјских дела, јер су музеји надлежни да, према врсти историјско-уметничких дела, врше процену вредности и аутентичности. На захтев Министарства унутрашњих послова, Управе царине Министарства финансија, Министарство културе је повремено окупљало стручњаке из различитих области који су вршили стручну експертизу дела у чију се аутентичност сумњало”, потврдила нам је Душица Живковић.

Случај колекције Јовичић би требало да позове на одговорност и опрез не само колекционаре и купце уметничких дела, већ пре свега институције које прихватају изложбе приватних колекција и тако им дају легитимитет. Потребно је студиозније приступање програмима, веће ангажовање кустоса. Институције би морале да буду и инвентивније у осмишљавању програма да не бисмо долазили у ситуацију да о уметности сазнајемо само из приватних колекција.

Коментари21
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.