За прислушкивање је довољан само број мобилног

Најсигурнији начин да се заштитите од шпијунирања преко мобилних телефона, јесте да их не користите. Таквом савету у прилог иде и откриће да је телефонски број све што је потребно хакерима да би могли да прислушкују разговоре, прате поруке, електронску пошту, налоге повезане са имејл адресом, локацију и све остало што се обавља преко уређаја без којих се савремени живот једва може замислити.

Овакву врсту праћења први је пре две године показао немачки хакер, информатичар са докторатом Универзитета Вирџинија Карстен Нол, а да је она и даље могућа и да у међувремену ништа није урађено на унапређењу безбедности, сада је демонстрирао у емисији „60 минута” америчке телевизије Си-Би-Ес.

Како би проверили тврдње овог немачког стручњака – да је само помоћу броја телефона могуће пратити комплетну комуникацију корисника – аутори емисије извели су следећи експеримент: из Берлина су позвали једног конгресмена из Калифорније и рекли му о чему је реч. Све што је Карстен Нол добио јесте број телефона који је био у рукама конгресмена. То му је било довољно да се умеша у разговор и покаже да је само број довољан за прислушкивање. Осим садржаја разговора, Нол је сазнао и кретање конгресмена, као и бројеве оних којима је телефонирао. Како је објаснио, његов тим је открио грешку у мало познатом, али виталном глобалном систему који повезује различите мобилне мреже широм света (SS7), и који, између осталог, омогућава и роминг. Корисник готово да нема начина да се заштити од овог типа злоупотребе, јер мана није у уређају него у мрежи.

На питање да ли је „ајфон” безбеднији од телефона који раде на „андроид” оперативном систему, овај хакер одговорио је да нема разлике.

Нол, иначе, има фирму која о безбедности компјутерских система саветује неке од 500 највећих компанија са листе магазина „Форчн” (Фортуне). Осим тога, ова група хакера за своју душу, али и због зараде, трага за сигурносним грешкама у уређајима које користимо сваки дан: паметним телефонима, СИМ картицама, УСБ меморији... Они покушавају да открију рупе и о томе упозоре кориснике или произвођаче, пре него што злонамерни хакери искористе те грешке и докопају се осетљивих информација попут броја банковног рачуна, података о кредитним картицама, личних фотографија и осталог што им није било намењено.

Како је показано у емисији, грешке у мобилним мрежама нису најчешћи начин проваљивања у паметне телефоне. Тим хакера из Лас Вегаса направио је лажну хотелску бежичну интернет везу (вај-фај) преко које су лако приступили електронској пошти ауторке емисије и преко имејл адресе успели да дођу до свега што је са тим налогом повезано, укључујући, на пример, и рачун у банци. Затим су јој приказали да без њеног знања могу да прате видео са њене камере иако није укључена.

Ови вешти компјутераши рекли су да је данас врло лако провалити у нечији телефон, и да нема система и уређаја који се не може хаковати. После тих тврдњи и онога што је приказано у емисији Си-Би-Еса, и те како има смисла кад се у разговору чује „Не бих о томе телефоном”. Технологији коју користимо сваки дан и тешко је се одричемо, ипак се не може веровати.