Уторак, 16.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Латинска Америка видела Виминацијум

Изложба „Путевима римских императора у Србији” у Сантјаго де Чилеу је и искорак у проналажењу најбољег пута да се Србија врати у Латинску Америку после више од двадесет година одсуства
Поставка изложбе у Војно-историјском музеју (Фото В. Кораћ)
Биста од бронзе и објашњење о императору Гратијанусу (Фото В. Кораћ)

Магија приче о некадашњој моћи, сјају и пропасти римског града и важног војног логора Виминацијума, главног града римске провинције Горња Мезија, пажљиво и оригинално осмишљена изложбом др Миомира Кораћа, директора Археолошког института из Београда и Археолошког парка Виминацијум, наишла је на велико интересовање не само културне, већ и шире јавности Уругваја, Аргентине, Парагваја, Бразила и недавно Чилеа, као и српске дијаспоре и цркве у Латинској Америци.

Пут који је прешла ова изложбa под именом Itinerarium Romanum Serbiae (Путевима римских императора у Србији) по разним земљама и градовима „Новог света”, како су Шпанци и остали Европљани некада називали Латинску Америку, указао је на постојање непроцењивог историјског наслеђа на просторима археолошког налазишта Виминацијум, као и чињеницу – непознаницу да је 18 римских императора рођено на српској територији. Изложба је пружала могућност да посетиоци сазнају који су то императори и царска места у Србији од немерљивог историјског, археолошког и уметничког значаја. Импресивна макета Виминацијума, као саставни део ове изложбе, показује не само његов значај као војног упоришта у коме је била стационирана римска легија већ и његову културну специфичност места сусрета Истока и Запада, развијеног трговачког средишта са ковницом новца, разноврсним уметничким радионицама, палатама, трговима, војним касарнама и утврђењима, итд. С друге стране, веома квалитетни картографски прикази наглашавају целовитост овог археолошког налазишта смештеног уз границу лимес на обалама Дунава, далеко од Рима.

Уз све то изложбу која је до сада представљена и у Бостону, Вашингтону, Њујорку, Чикагу, Сан Франциску, Лос Анђелесу, на Малти, у Будимпешти, Риму, Лондону…, допуњују бројни постери и брошуре на шпанском језику чиме се посетиоцима дају стручна објашњења с циљем што обухватнијег разумевања изложених предмета, а то су бронзане бисте 18 римских императора, макета града Виминацијума, ковани новац и накит из тог периода. Посебна атракција на свакој церемонији отварања ове наше одиста репрезентативне изложбе јесу коктели на којима се служи храна спремљена према сачуваним рецептима из римског периода, а коју припремају ин ситу сарадници др Кораћа.

Укратко, ова изложба, коју заједнички организују Министарство спољних послова Републике Србије и Археолошки институт из Београда у сарадњи са разним владиним и академским институцијама из наше и наведених земаља Латинске Америке као што је Универзитет Бернардо О' Хигинс (Сантјаго), показује сву моћ културне дипломатије која очигледно доприноси јачању позиције и угледа наше земље у том делу света. У ери глобализације ова чињеница добија још више на значају с обзиром да се ради о континенту који је дуго година био неправедно запостављен у нашој спољној политици, а то је узроковало прогресивно дистанцирање ових земаља од званичног Београда, драматичан пад економске, трговинске, културне, научне и, генерално, свих облика сарадње. Надаље, то је резултирало и „одласком” латинскоамеричких амбасада из нашег главног града, али и наших из важних латинскоамеричких главних градова, укључујући и Сантјаго де Чиле где је изложба спектакуларно отворена 11. априла ове године у прекрасном здању Војно-историјског музеја (Museo Histórico y Militar).

Када се погледа рута ове изложбе у „Новом свету” и специфичности њених интеракција и порука у сусретима са тако различитим културама долази се до закључка да је Србија учинила један важан искорак у проналажењу најбољег пута да се врати у Латинску Америку после више од двадесет година одсуства и слабљења њеног утицаја, имиџа, културног идентитета и угледа. Посебан значај има чињеница да је изложба крајем децембра 2015. била и у Асунсиону, престоници Парагваја и да је то био до сада једини званични српски културни догађај у дугој историји дипломатских контаката обе државе. Наиме, у Архиву парагвајског Министарства спољних послова налази се документ непознат нашој дипломатији, а који указује да је још краљ Милан Обреновић и својим писмом од 22. октобра 1882. изразио тадашњем парагвајском председнику Бернардину Кабаљеру подршку народа Србије и српске круне. У сваком погледу сусрет римске цивилизације и Гуарани света био је јединствени културно-политички догађај који је Србију приближио њој потпуно непознатом етничком, културном и лингвистичком простору.

На крају, без обзира што се спољнополитичке теме само парцијално разматрају током предизборне кампање и то пре свега у контексту стратешких односа Србије са Западом (ЕУ и САД), или Истоком (Русијом и Кином) као противтежом, ова лепа вест која нам стиже из Сантјага о културној сарадњи са Чилеом можда представља знак да наша политичка елита разуме изазове савременог света и глобализације као сложеног и међузависног процеса у који се свака земља неминовно мора укључити и то у складу са својим потенцијалима и националним интересима. Да би све то било и остварено неопходно је ангажовати не само надлежна министарства, коморе, већ и научне институте, универзитете, и све остале институције које су специјализоване за Латинску Америку.

Ректор Универзитета „Џон Незбит“ и координатор Сектора за Латинску Америку и Карибе Геоекономског факултета

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.