Среда, 08.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Кинезима имовина, а Србији дугови железаре

„Хестил” је 98 имовинских целина преузео за 46 милиона евра, а порески обвезници су на себе преузели враћање најмање 300 милиона евра дуга
(Фото Танјуг)

Кинеска компанија „Хестил” купила је имовину „Железаре Смедерево” ослобођену свих обавеза. Како показује уговор о продаји српске челичане, нови власник преузео је 98 „чистих” имовинских целина, које нису оптерећене хипотекама, дуговима и  кредитима. Како се наводи у овом документу, који има више од хиљаду страна, имовина, која чини јединствени продајни пакет ослобођена је и „било ког права било ког лица”, које је железара имала до дана закључивања уговора.

Хипотетички то укључује и рачуне за комуналије, али и заостале пореске обавезе, ако их има.

За пореске обвезнике то, практично значи да ће све обавезе преузети држава. Иако није познато колики губитак је направила железара на крају 2015. године, у време док је менаџерски тим Петера Камараша управљао челичаном, према јавно доступним подацима, минус на крају 2014. године износио је 11,49 милијарди динара, што је нешто мање од 100 милиона евра. Железара је, закључно са 31. децембром 2014. године била оптерећена краткорочним и дугорочним кредитима, чији укупан износ прерачунат у евре достиже 210 милиона евра. То значи да су укупне обавезе српске челичане на крају 2014. године превазилазиле 300 милиона евра. Кад се на то дода и губитак из 2015. године, који је јавности још непознат, доћи ће се до тачног износа обавеза који ће на себе преузети порески обвезници.

Љубодраг Савић: „Ма колико дугови били велики за пореске обвезнике, алтернатива која је подразумевала гашење 5.000 радних места је била скупља”

Дакле, кад се подвуче црта испод овог посла, кинески „Хестил” је имовину преузео за 46 милиона евра, а порески обвезници су на себе преузели најмање 300 милиона евра дуга. То је заправо цена преузимања ове компаније за долар, након одласка америчког „Ју-Ес стила”, почетком 2012. године. Такође, држава је у међувремену потрошила и додатних око 300 милиона евра, колико је било неопходно за исплату плата радницима. Крајем 2014. године, железара је од Фонда за развој узела и кредит у износу нешто мало већем од 100 милиона евра.

Гостујући на Телевизији Пинк, у понедељак 18. априла, премијер Александар Вучић није ни потврдио ни демантовао да ће грађани Србије преузети дугове железаре. Констатовао је само да је реч о старим обавезама.

Према речима Љубодрага Савића, професора Економског факултета, реч је о моделу приватизације у коме се продаје чиста имовина, а све обавезе иду на терет пореских обвезника.

– Надам се само да је ово последњи пут да порески обвезници преузимају дуг железаре и да су намере Кинеза озбиљне и да је држава Србија добро ставила прст на чело, пре него што је опет преузећа дугове челичане. Од кинеског доласка у Смедерево, користи ће имати и неке зависне индустрије, а врло је могуће да ће кинески инвеститори преузети још неке компаније у Србији – каже Савић и додaје ма колико дугови били велики, алтернатива која је подразумевала гашење 5.000 радних места је била скупља.

Иначе, ово није први пут да држава Србија преузима дугове железаре.

Према рачуници „Политике”, у високим пећима смедеревске челичане, у последњих неколико деценија, истопљено је најмање 15 милијарди долара новца пореских обвезника. То је огроман новац и представља готово половину садашњег бруто домаћег производа (БДП), односно свега што привреда и грађани Србије створе за годину дана.

Реч је о средствима које је држава уложила у железару преко директних инвестиција, средства из примарних емисија током деведесетих, преузимања дугова челичане, кредита из Фонда за развој и директне буџетске подршке.

Закључно са 1988. годином држава Србија је у „Железару Смедерево” инвестирала 6,4 милијарде долара. То показује „Анализа и оцена програма развоја Металуршког комбината Смедерево” која је урађена на основу закључка Скупштине СР Србије од 28. децембра 1987. Прерачунато по данашњем курсу то је 12,8 милијарди долара. Тадашњи Републички завод за друштвено планирање оформио је експертски тим чији је посао био да предложи спасоносно решење за смедеревску челичану.

Почетком деведесетих смедеревска челичана је била међу првима на списку оних предузећа која су добијала новац из примарне емисије (штампање пара) из Народне банке. Према рачуници Мирослава Здравковића, по том основу у челичану је отишло нешто мало више од 30 милиона марака или садашњих 25 милиона евра.

Такође, када је 2003. „Ју-Ес стил” преузео тадашњи „Сартид” за 23 милиона долара, што је дупло мања цена од оне коју ће платити „Хестил”, држава је преузела обавезе предузећа које су достизале 1,7 милијарди долара. Према речима Александра Влаховића, тадашњег министра приватизације, две трећине тих обавеза је отписано, а на терет пореских обвезника директно је пало око 500 милиона долара.

Челичана је поново прешла у руке државе почетком 2012. године, када је „Ју-Ес стил” отишао из Смедерева.

Средства пореских обвезника давала су се и преко Фонда за развој. Држава је, наиме, 2013. године преко Фонда за развој одобрила кредит у износу од 2,2 милијарде динара. Гарант за тај зајам била је држава Србија. Такође, буџетом за 2014. годину дата је гаранција за задуживање челичане у износу од 30 милиона евра. Железара у прошлости није плаћала ни енергенте: гас и струју па су потраживања „Србијагаса” и ЕПС-а према овом предузећу на

Раскид  уговорa са Камарашем

Како се наводи у уговору о приватизацији железаре, уговор о управљању који је пре годину дана потписан са „ХПК инжењерингом” се раскида. У интервјуу „Политици” Петер Камараш, директор менаџерског тима „ХПК инжењеринг” тврдио је да ће на захтев новог власника остати у Смедереву и наставити да пружа своје менаџерске услуге и „Хестилу”. Могуће је да ће кинески инвеститор са Камарашем потписати нови уговор, али из објављеног документа о преузимању се то не види.

Британска држава преузима четвртину „Тата стила

Британске власти су саопштиле да би могле да преузму власнички удео у износу до 25 одсто индијске челичане „Тата стил” у Британији у оквиру стотине милиона фунти вредног финансијског пакета намењеног да се помогне потенцијалном купцу. „Ако бисмо преузели власнички удео, то би био мањински удео, с циљем да подржимо купца у развоју дугорочне будућности тог пословања. Свакако не желимо да контролишемо компанију”, изјавила је портпаролка британског премијера Дејвида Камерона, а преноси агенција Ројтерс.

Коментари108
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.