четвртак, 13.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 24.04.2016. у 08:05 Предраг Вукић

O cрпском националном питању у Црној Гори

Српској заједници у Црној Гори прети асимилација и нестајање, што представници власти, а добрим делом и опозиције, у тој републици нескривено и желе
(Илустрација Новица Коцић)
Предраг Вукић

Pаспадом социјалистичке Југославије 1991. године отворено је српско национално питање на целокупном простору који је српски етнос у то време насељавао. Самим тим, неминовно се отворило и српско национално питање у Црној Гори.

Томе је претходило нагло буђење српске националне свести, које је у Црној Гори уследило одмах после смене државног и партијског руководства 1989. и увођења вишестраначког система годину дана касније.

Многобројни историјски извори указују да је српско национално одређење у Црној Гори било већинско до 1945. године. Нова револуционарна власт је то народносно опредељење фактички ставила ван снаге и прокламовала доктрину о црногорској нацији.

Ново национално осећање вероватно не би могло заживети да одређени део популације одиста није био наклоњен новој националној доктрини. Али је необорива и чињеница да је доктрина о новом националном ентитету у Црној Гори промовисана без општег друштвеног и националног консензуса.

Тиме је суштински отворен пут дуготрајном расцепу друштва у Црној Гори с несагледивим последицама. У раздобљу од 1945. године до наших дана све кључне политичке одлуке у Црној Гори које су од виталног значаја за њену будућност донесене су државном принудом или механизмом прегласавања.

Услед непомирљивих ставова сукобљених страна, општи друштвени консензус није могућ. Овакав систем управљања и одлучивања неминовно увећава револт и огорчење које би пре или касније могло ескалирати у грађанске сукобе који би и сам опстанак државе Црне Горе довели у питање.

Управо зато треба рећи да је нерешено српско национално питање извор и темељ већине политичких сукоба, конфликата, омраза и неспоразума у Црној Гори.

Уставно-правни статус Срба у Црној Гори после 1945. године заслужује посебну анализу стручњака за уставно и међународно право. Јер, после рата, Срби су у Црној Гори фактички стављени ван закона. Лишени су и права на сопствено национално име и без своје сагласности сврстани у новоформирану црногорску националну заједницу.

Док су Срби у НР Хрватској и НР БиХ добили статус конститутивног народа, у Црној Гори нису имали ни статус националне мањине.

Они су и данас, суштински, мимо своје воље, искључени из уставно-правног поретка Црне Горе. Њихов уставно-правни статус остао је недефинисан све до наших дана, што није случајно.

Политички челници савремене Црне Горе очекују да ће се дезоријентисана и дезорганизована српска заједница на овим теренима временом асимиловати, биолошки изумрети или се посве иселити са простора Црне Горе у Србију, европске и прекоморске земље.

Лишена реалне потпоре своје матице Републике Србије, Русије и спољних центара моћи уопште, српска заједница у савременој Црној Гори, препуштена самој себи и неповољним политичким стихијама и превирањима, одиста може дочекати управо овакву судбину која јој је фактички намењена још од тзв. народне револуције 1941. године.

У раздобљу од 1946. до 2007. Црна Гора је променила шест уставних аката. У Уставу из 1946. Срби се уопште не помињу, као ни у уставном закону из 1953. Не помињу се ни у Уставу из 1963.

Први пут се помињу у Уставу СР Црне Горе из 1974. У члану 1 истог устава поред осталог се каже: „У Социјалистичкој Републици Црној Гори у свему су равноправни Црногорци, Муслимани, Срби, Хрвати, Македонци, Словенци, Албанци и припадници других народности који у њој живе”.

Исти члан дефинише СР Црну Гору као „социјалистичку самоуправну демократску заједницу радних људи и грађана и равноправних народа и народности”. Према овом члану, СР Црна Гора је држава „црногорског народа и припадника других народа и народности који у њој живе”.

Устав Црне Горе из 1974. реално признаје постојање српске заједнице у Црној Гори у правном смислу, али не дефинише њен уставно-правни статус. Није јасно дефинисано да ли су Срби у Црној Гори један од конститутивних народа или су народност, јер тако су националне мањине правно именоване у том времену.

У новом уставу Црне Горе из 1992. Срби се уопште не помињу, али ни остале националне заједнице у овој републици, осим националних Црногораца.

У преамбули Устава поред осталог се каже да „на основу историјског права црногорског народа на сопствену државу” Скупштина Црне Горе „усваја и проглашава” овај устав.

У важећем уставу Црне Горе, усвојеном 2007. године, Срби се помињу у преамбули, где се поред осталог каже да – „полазећи од ... одлучности да смо као слободни и равноправни грађани, припадници народа и националних мањина који живе у Црној Гори: Црногорци, Срби, Бошњаци, Албанци, Муслимани, Хрвати и други, привржени демократској и грађанској Црној Гори” – Уставотворна скупштина Републике Црне Горе доноси овај устав.

Ни у овом уставном акту правни статус Срба у Црној Гори није дефинисан, па остаје отворено питање да ли је реч о конститутивном или мањинском народу. Статус Срба у Црној Гори тако остаје недефинисан пуних 70 година.

Лишавајући је статуса правног лица, државна власт у Подгорици лишава српску заједницу у Црној Гори и права на постојање. Тој заједници прети асимилација и нестајање, што представници власти, а добрим делом и опозиције, у Црној Гори нескривено и желе.

Да ли ће до овако неповољног исхода по српску заједницу у Црној Гори али и по укупне српске националне интересе на овом простору брдовитог Балкана неминовно доћи, показаће време.

Досадашња искуства, кад је у питању отпорност, снага воље и вештина српског народа да се успешно организује, заштити и одбрани свој народносни идентитет и животни простор уопште, не само на подручју Црне Горе већ и на ширим српским и југословенским просторима, у том смислу не уливају оптимизам.

Професор историје са Цетиња

Коментари69
70292
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља